Трезор: На данашњи дан емитовано у Трезору

На данашњи дан 2015. године, емитовано је у "Трезору"

Београд за памћење - прилог Трезора о историји Београда:  Насеље из преисторијског доба, од Трачана га, у III веку пре н. е, преузимају Келти. У V и VI веку нападају га Хуни, Сармати, Готи, Словени, Авари. 878. први пут се спомиње име насеља Бјелград; у њему живе махом Словени, а владају Бугари. У XII и XIII веку око њега се отимају Византија, Мађари, Бугари у другој половини XIII века њиме влада краљ Драгутин, кад он умре преузимају га Мађари, од њих га преотима цар Душан, а кад он умре опет владају Мађари. У XV веку га предају деспоту Стефану Лазаревићу, а после његове смрти опет владају градом. После дугих борби Турци га освајају 1521. године. 150 година касније у три маха њиме владају Аустријанци, али и Срби од 1806 до 1813. Турци предају кључеве града кнезу Михајлу Обреновићу 1867. године. Током I светског рата два пута је био под окупацијом Аустрије, током II рата четири године под Немачком. У последњих 150 година, Београд су бомбама разарали Турци 1862, Аустријанци 1914, Немци 1915. и 1941, Савезници 1944, НАТО алијанса 1999. године.

Београд је ослобођен од немачке фашистичке окупације у Другом светском рату 20. октобра 1944. у операцији коју је водила И армијска група од девет дивизија народноослободилачке војске Југославије под командом генерала Пека Дапчевића подржана од совјетског ВИ мотомеханизованог корпуса под командом генерала Владимира Жданова. 20. октобар слављен је као Дан Београда до 1997. године. Велике културне манифестације настале су тако у октобру у славу Београда; Сајам књига од 1956,  Октобарски салон од 1959, БИТЕФ од 1969, "Деца Европе" од 1969, БЕМУС од 1969, ФЕСТ од 1971.

Одлуком Скупштине града од 15. новембра 2002. успостављају се, нови, Дани Београда од 16. до 19. априла. Наиме, 16. априла 878. године први пут се спомиње словенско име града - Београд, а 19. априла 1897. последњи турски командант предао је кључеве града кнезу Михаилу Обреновићу.

Разговор са диригентом - 17. Бемус и Телевизија Београд обележили су 300 година од рођења Ј. С. Баха премијерним емитовање "Кантате о кафи". Истим програмом "Трезор" је обележио 330 година од рођења Ј. С. Баха, а уочи овогодишњег 47. Бемуса. Уредница Илди Ивањи разговара са диригентом Ђуром Јакшићем о ритуалу пијења кафе, о томе како је настала Бахова "Кантата" и како је реализована ТВ емисија. Разговор је сниман за време 17. Бемуса.
- Учесници: диригент Ђура Јакшић, саговорник Илди Ивањи
- Снимано 10.10.1985, Произведено 1985, Редакција музичког програма, уредник Снежана Николајевић; репризирано 07.09.1998; 19.10.2015. у "Теветеци"

Кантата о кафи - Предисторија је записана на почетку емисије: "На обали Плајсе и Парте поред једног словенског рибарског села чије је име године 1015. и 1017. Липци, касније Липц, у XII веку Липцек, Липцик, затим 1456. Лајпциг (од словенске речи липа) израсло је утврђено насеље. Лајпциг је постепено постајао сајамски и универзитетски град са правом сопственог печата пијацарине и друмарине. И поред забране да се пије кафа, господин Готлиб Цимерман је у Лајпцигу године 1677. отворио кафану која је срушена тек 1943... У ту кафану је наилазио и Кристијан Фридрих Хенрићи порезник на пића и инспектор вина, знан као сатиричар Пикандер. Код Цимермана је од 1732. до 1742. два пута недељно са својим студентима музицирао уважени кантор цркве Св. Томе, Јохан Себастијан Бах. Извештај из иноземства о знаменитом догађају који се десио у кафани господина Цимермана у XVIII веку, Лајпциг, Катариска улица 14, а који је инспирисао ауторе Ј. С. Баха и К. Ф. Хенрићи-Пикандера да напишу световну кантату ‘Мир! Ћути! Станте сви!', а коју у ововремству грешком посредника познајемо као "Кантата о кафи". Необична ТВ екранизација, са луткама на текст Пикандера и музику Баха, реализована је у Музичкој редакцији ТВБ.

- Извођачи: Слободан Станковић, Ирина Савић, Грујица Пауновић, Камерни оркестар "Про музика" и диригент Ђура Јакшић, балетска група и кореограф Соња Лапатанов
- Сценариста Илди Ивањи; сценограф и костимограф Дагмар Стојановић, луткар Гордана Поповић, сниматељ звука Милан Стојановић, сниматељи  Душко Стефановић, Драгољуб Ђорђевић, Миомир Јанковић, Иван Јашаревић, Мариус Тоадер; монтажер Петар Путниковић, Драган Ценерић; редитељ Драгослав Лутовац
- Произведено 1985, Редакција музичког програма; реприза у Теветеци 07.09.1998. и 25.05.2007; 14.05.2008; 19.10.2015. у  "Трезору"