Са идејом да покоримо неколико шарпланинских одредишних тачака са косовскометохијске стране ове планине која сеже и у Македонију, изабрали смо неколико дана средином лета, када би тебало да се планина открије у свој лепоти. Тако би требало, али није тако било. Варљиво лето, монсунске кише рекло би се, и ћудљива планина.

На Брезовици постоји извесно време неформална група заљубљеника у Шару, окупљена око Мото-крос куба, опремљени крос моторима који и јесу најбоље превозно средство на овом терену.
Они нас воде ка Штрбачком или Ливадичком језеру, једном од шарпланинских ледничких језера, које се налази на више од 2.000 m надморске висине, а око 6 km је удаљено од Штрпца.

Стазом ка језеру наилази смо на прелепо биље, планинско цвеће, гљиве, ретке животињске представнике, бистре потоке са питком водом, али и на заостале снежне падине. Могућност да се у сред јула загази у снег је ипак привилегија, али не и изненађење на овој надморској висини.

Дивља, прелепа чак и када је скривена, Шара нам није дозволила да се опустимо и у њој уживамо како то иде за лепих, сунчаних дана. Сигурни смо да је то само тактика и зов да је изнова и изнова походимо.

Сниматељ Владимир Јовановић
Монтажер Горан Томић
Редитељ Бојан Воркапић
Уредница Татјана Манојловић