Наука 50: Ћелија

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у "Kабали" постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији - па и у свакодневном животу - обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам "магичних бројева" који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

У новој епизоди "Науке 50", аутор серије Станко Стојиљковић разговорa са проф. др Павлом Анђусом.

Сваки живот почиње са једном ћелијом која се дели у две и тако редом. После 47 удвостручења пред нама је људско биће. Захваљујући технолошком напретку, научници су започели исцртавање човековог ћелијског атласа, на коме свакa ћелијa има означено место и улогу. Постоји двестотинак разноврсних ћелија. Свака садржи неку врсту приручника за управљање нашим телом, копију целог генетског кода. Замислите само: нема тога што ћелија за вас неће урадити, чак ће без оклевања умрети! Толика оданост и задивљује и запрепашћује. Но, препустићемо проф. др Павлу Анђусу, са Биолошког факултета у Београду, да нам открије све тајне тог, обичним оком невидљивог света.

Аутор серије: Станко Стојиљковић
Уредник серије: Александра Даничић
Монтажа: Владимир Јовић
Режија: Милица Митровић