Серијал "Француска дивљина" ухваћен је оком орла: моћна птица полеће и кружи над недоступним пејзажима Француске, са закаченом камером на свом телу. Ту су, наравно, и додатне камере у људским рукама. Идеја француских продуцената била је једноставна: живот који данас живимо, сужен на екран мобилног телефона, што паметнијег, што напреднијег, и на сиву траку аутопута чије нам се беле црте усецају уз мозак, постао је ограничавајући фактор нашег доживљаја света у коме живимо. Тако сужен, овај свет више није занимљиво место. Али, свет није само оно што видите док јурите ауто путем а не буљите у мобилни телефон.

Орао, дакле, лети изнад, идемо редом како су нанизане епизоде ове очаравајуће серије: југоистоком Француске, тако где се Алпи заривају у Средоземно море, над Лангдоком (област на крајњем југу Француске) и на крају над Пиринејима. Прате га са земље наратори и научници, па нам, доле, откривају лепоте предела, и животиње, које не сањамо. А оне су ту.

Француска као једна од најлепших европских земаља до сада је оку телевизијског посматрача била најдоступнија током славне бициклистичке трке Тур д Франс, када су, током јула, камере, у јурњави за храбрим спортистима на два точка, вешто откривале лепоте око друмова који на тој трци никада нису аутопутеви. Сада имамо прилику да откријемо лепоте које нису ни уз какве путеве; само испод летеће маршруте једне висинске птице.

Порука овакве серије није, међутим, само у њеној природњачкој димензији: она, наиме, слави, без патетике, лепоте једне земље која не крије свој понос због тога. Добра ствар је открити разлоге поноса и дубље механизме патриотског осећања, дубље од дневнополитичких, истрошених разлога падања у занос. Своја се земља воли, то поручују у крајњој инстанци аутори ове серије, и у њеним недоступним тачкама, у њеном тоталитету и свеобухватности који су често тешко доступни, али не зато мање вредни љубави и поштовања.

Уредник страног програма из културе: Бојан Босиљчић