Дунавске туре Раше Ливаде

Песник, антологичар, Земунац, боем, масон - све то, па и много више од тога био је Раша Ливада, који је умро пре десет година, на прагу својих шездесетих када се од њега тек очекивало најбоље поезије, након само четири књиге песама, колико је објавио за живота.

Екипа документарног програма РТС и уредник емисије Дунавске туре Раше Ливаде Александар Гаталица кренули су трагом сећања на најпопуларнијег човека Земуна и након деценије окупила пред камером његове најближе и још најоданије пријатеље Раше Ливаде. Пред камерама су се појавили фотограф Марио Бралич, позоришни продуцент Милован Здравковић и чувени оперски певач Оливер Њего.

Необичност емисије је што су сва три разговора снимана у дунавском чамцу, са воде, док је екипа стајала у другом чамцу. Приче о Раши Ливади преплићу се са сећањима на стари Земун, на време током деведесетих година двадесетог века и почетка овог столећа, када је у познатој кафани Платани, седео, пио, причао, ћутао и певао Раша Ливада.

Чега су се све сетили пеникови пријатељи: Ливадине необичне мудрости, чињенице да је радије с неким ћутао него с њим говорио, Ливадиног односа према женама, великог броја анегдота, па чак и једне према којој је Раша Ливада отишао у Гранаду у Шпанији да пође последњим путем Фредерика Гарсије Лорке, а на повратку посетио пећине у којима су живели Цигани и с њима провео четири дана и четири ноћи.

Многе приче зачињене су чак и певањем Оливера Њега на самом чамцу, певањем Рашине омиљене песме Мој љиљане бели.

Уредник емисије Александар Гаталица, директор фотографије Периша Ђинђић, наратор глумац Небојша Кундачина.

број коментара 0 Пошаљи коментар