ТВ Фељтон: Варљиви март 1967.

У марту месецу 1967. године избио је језички сукоб у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. Хрватски интелектуалци, саставили су "Декларацију о називу и положају хрватског књижевног језика", коју је у Друштву књижевника Хрватске 15. марта потписало 18 најзначајнијих установа културе и науке Хрватске.

Српски писци углавном окупљени око издавачке куће Просвета припремили су текст који је касније добио назив "Предлог за размишљање", који ће бити изнесен на редовној скупштини Удружења књиежвника Србије, стицајем околности заказаној за 19. март.

Поводом ова два документа покренут је партијски механизам, односно реаговали су извршни комитети Савеза комуниста Хрватске и Србије. "Декларација" и "Предлог" су постали централна тема разговора у друштву.

"Декларација" и "Предлог" су по много чему различити документи. "Предлог" је имао много мању културну и политичку тежину и никада званично није усвојен, а пратиће га и феномен повлачења потписа. И ако је историјски гледано "Предлог" остао само као идеја групе српских писаца, они који нису пристали на повлачење свог потписа са овог документа, сносили су велике последице.

Данас, пола века касније, када заједничка држава више не постоји, ова два документа различито се третирају у друштвима Хрватске и Србије. У Хрватској потписници "Декларације" позивали су се и тумачили своју улогу у њеном стварању, као и да су њом успели да одбране хрватски језик. У Србији "Предлог за размишљање" никада није добио такву улогу нити су његови потписници величали тај документ.

За ТВ Фељтон "Варљиви март 1967." говоре:

Матија Бећковић, као потписник "Предлога за размишљање"

Латинка Перовић - у име ЦК СКС учествовала у бројним сусретима са писцима и присуствовала  скуповима комуниста писаца, после појаве Предлога.

Историчар Слободан П. Селинић, аутор књиге "Србија и језички сукоб у Југославији 1967".

Историчарка Радина Вучетић, ауторка књига "Монопол на истину", у којој истражује однос власти према национализму и књижевности.

Историчар Миле Бјелајац, који се у својим истраживањима бави периодом социјалистичке Југославије.

Др сц Влахо Богишић, лексикограф и књижевник.

Аутор емисије: Војка Пајкић Ђорђевић
Реализатор: Маја Мандић
Монтажер: Миодраг Николов

број коментара 0 Пошаљи коментар