Кућа науке: Физички факултет Универзитета у Београду

Почетак високошколске наставе и научног рада у области Физике и метеорологије може се повезати са формирањем Универзитета у Београду.

Физика се предаје од самог почетка рада Лицеја и била је осмишљена као предмет на другој години, тако да је прво предавање одржано 10. октобра 1839. године, због чега се тај дан на Физичком факултету слави као дан Факултета. Први предавач физике је био философ Константин Бранковић, а затим Антоније Арнот Арновљев, Јован Рајић, Георгије Мушицки, Јанко Шафарик и др Вук Маринковић.

Године 1863. Лицеј прераста у Велику школу са три факултета. Један од ових факултета, Филозофски, обухватао је поред филолошких, филозофских и историјских предмета и предмете из математике и природних наука, укључујући и физику. Од тада се физика у Србији развијала пратећи невероватно брз и занимљив развој ове науке у свету. Од 1873. године прецизирају се наставни планови на Филозофском факултету, који се дели на два одсека, од којих Природноматематички одсек обухвата математику и предмете до тада уведених природних наука, међу којима је и физика. Већ 1896. године извршена је подела Филозофског факултета на четири одсека, којим се из Природноматематичког одсека издваја посебан Математичко-физички одсек, који поред предмета ове две области науке, обухвата астрономију и метеорологију. Потом следе бројне реорганизације, формирања нових предмета, катедри, све до 1995. године када Физички факултет Универзитета у Београду постаје самстална образовно-научна установа.

Физички факултет је данас престижна високо образовна установа и научно истраживачка организација на Београдском универзитету. То се огледа у томе што су дипломе свих студијских програма овог Факултета одлична улазница за образовне и научне институције у земљи и свету, а занимљив је и подататак да данас нема незапослених физичара.

У емисији учествују професори са Физичког факултета Универзитета у Беграду: проф. др Јаблан Дојчиловић, декан; академик Милан Дамјановић, Центар за квантну физику; проф. др Воја Радовановић, продекан за науку; проф. др Петар Аџић, руководилац српског CMS тима и председник Комисије за сарадњу са CERN-ом; проф. др Милорад Кураица, Група за физику и технологију плазме; проф. др Растко Василић, Група за примењену физику и науку о материјалима и проф. др Владимир Ђурђервић, помоћник директора Института за метеорологију.

Уредница и сценаристкиња је Оливера Косић, водитељка Драгана Даничић, извршна продуценткиња Светлана Бандић, спикерски текст читала Весна Радосављевић, сниматељ Милан Станић, помоћник сниматеља Милан Михајловић, тонски сниматељ Славиша Петровић, расветљивач Зоран Ђорђевић, графички дизајнери Валентина Даниловић, Бојана Опачић и Ана Петровић, музички уредник Љубиша Срећковић, тонска обрада Срђан Филиповић, монтажери Зоран Поповић и Миша Јефтић, редитељка Милица Митровић.

број коментара 0 Пошаљи коментар