Образовно огледало: Јевремовац

Првобитно је била подигнута поред обале Дунава, на Дорћолу. Радови на уређењу земљишта, зидању зграда, постављању стакларе и подизању биљних култура трајали су све до Панчићеве смрти, 1888. године. Исте године, десила се велика поплава у којој је уништен готово целокупни биљни фонд. Било је јасно да ботаничка башта мора да се пресели.

Сазнавши за проблем измештања, краљ Милан Обреновић одлучује да помогне. Он поклања своју башту и воћњак уз услов да се будућа башта зове "Јевремовац" по његовом деди и сину. Назив "Јевремовац" задржао се све до 1940. године, а затим је сасвим неслужбено престао да се употребљава, све до 1991. године када је поново враћен на предлог Колегијума Института за ботанику и Ботаничке баште Биолошког факултета. Обавезана блиставим наслеђем и аманетом Јосифа Панчића и других великана српске науке и просветитељства "Јевремовац" покушава данас, на почетку 21. века да сагледа перспективе и обезбеди услове за бржи развој и унапређење. Јубилеј, стотридесетогодишњица постојања баште био је повод да вам је још једном представимо.

Уредник Јелена Радованов-Живановић
Редитељ Филип Чоловић