Наука 50: Ген

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово L, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у "Kабали" постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији - па и у свакодневном животу - обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам "магичних бројева" који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

У новој епизоди "Науке 50" аутор серије Станко Стојиљковић о мистеријама гена разговара са проф. др Владимиром Глишином. У новије време генетика добија на све већем значају, зато је јако важно објаснити значење овог појма и његовог значаја за сва жива бића. Проф. др Владимир Глишин, најчувенији светски молекуларни биолог води живот на релацији од Новог Сада преко Београда до слушаоница на светским универзитетима у лабораторији, уз хемијске процесе и радио-таласе. Како сам каже: "Ви сад имате разне аспекте живота где покушавате да објасните суштину живљења. Оно што ви видите очима је манифестација нечега што се дешава унутар вашег гена. Нема ниједне карактеристике која није уцртана у нашем гену".

Генетика се "оптужује" и за настанак бројних здравствених проблема, а заправо се наслеђује само склоност. Ипак, то не значи да рак не може да добије дете родитеља који у позним годинама немају ову болест, нити да ће депресивни родитељ имати дете које пати од овог проблема. Професор Глишин нам на молекуларном нивоу објашњава све тајне живота од гена до генома.

Аутор серије: Станко Стојиљковић
Уредник серије: Александра Даничић
Монтажа: Владимир Јовић
Режија: Милица Митровић