Наука у селу: Пашњаци под облацима

Национални паркови и паркови природе су заштићена подручја специфична и јединствена по природи, биљакама и животињама које ту постоје али и по људима чији су корени дубоко везани за простор, културу и традицију краја.

Одлазак људи са Старе планине траје деценијама. Данас су ова села пуста а природа препуштена себи да буја, расте и да сама себе угуши. Високи планински пашњаци напуштени од људи и њихове стоке зарасли су у жбуње а бачија је све мање.

У парку природе Стара планина данас постоји неколико села. Људи је мало а све је мање и стоке коју су некада чиниле искључиво аутохтоне расе као што је каракачанска овца, праменка, буше, магарци и брдски коњи. Пашњаци су зарасли а уместо ретких биљака које су биле заштитни знак Старе планине све је више клеке и жбуња.

Има ли наде за повратак људи у ова села?

Сергеј Иванов по професији ветеринар, после студија вратио се у Димитровград и на својом газдинству у подножју Старе планине поред магараца одгаја око 200 оваца и коза.

Александар Васов на својој фарми Равна шума чува аутохтоне расе каракачанску овцу, балканску козу и каракачанског пса овчара. Они су нада Старе планине.

Уредник емисије Александра Шарковић
Монтажа Милица Живојиновић

број коментара 0 Пошаљи коментар