Памћење

Памћење је део наше егзистенције, баш као и тело. Зато с правом сматрамо да је губитак памћења раван физичкој смрти.

Како настаје памћење, како настају наша сећања? И када? Како се развија мозак да би складиштио толико података, да би формирао сећање? Шта се деси кад нас издају и памћење и сећање? Које све технике можемо користити да их што дуже одржимо живим?

Способност сећања није нешто са чим се рађамо. Она се развија док учимо да описујемо свет и налазимо своје место у њему. Зато имамо тако мало сећања на најраније године. Кључна мождана област која чува наше сећање је хипокампус - чини га густа маса ћелија које се развијају током целог живота и омогућавају нам да увек изнова налазимо своја дугорочна сећања.

Развој говора у уској је вези са нашом могућношћу сећања. Са шеснаест месеци код деце долази до праве експлозије у развоју речника, са око три она почињу да користе пуне реченице и није случајно што се управо тад појављују прва аутобиографска сећања. У тинејџерском узрасту у речнику већ имамо више десетина хиљада речи и почињемо да откривамо ко смо заиста.

Уредник је Невена Тодоровић.

број коментара 0 Пошаљи коментар