Слободан Машић је био први независни издавач. Прво штампано дело Александра Солжењицина објављено у иностранству, објављено је у Независним издањима Слободана Машића. Покушај издавања првог опозиционог часописа такође се везује за име Слободана Машића. Леонид Шејка, Марија Чудина и дуги припадници Медијале, пријатељи су и сарадници Слободана Машића, као и дисидент Михаило Михајлов. Првих 35 година ФЕСТ-а и првих 30 година БИТЕФ-а обележено је графичким дизајном Слободана Машића. Атеље 212 била је његова кућа, у којој је чак и режирао једну представу. Велики део авангардних уметника и књижевника у Београду је деценијама, било на овај или онај начин, повезано са Слободаном Машићем.

О свом животу, о историји интелектуалног живота после Другог светског рата у Београду, о 1968-ој, о Винчи и Драгославу Срејовићу и Милоју Васићу, о суђењу књигама Предрага Чудића и Ивана Ивановића, Слободан Машић говори, стицајем околносту, у свом последњем дужем интервјуу, за серију Редакције документарног програма Социјализам или капитализам.

Сценарио и режија: Ненад Милошевић