Откривање укуса нације: Грејсон Пери и средња класа Британије

Грејсон Пери (57), добитник угледне Тарнерове награде 2003. године, један је од најутицајнијих уметника Велике Британије, познат по свом неконвенционалном схватању уметности, уметничког израза као и родног идентитета који у његовом случају подразумева и женски алтер-его под именом Клер, са подразумевајућим трансформацијама уз помоћ шминке, перика и хаљина.

Изложба која на свом путовању Европом тренутно гостује у Новом Саду састоји се из шест монументалних таписерија на којима Пери истражује социолошко естетски феномен онога што се зове укус и добар стил. Путујући својом земљом у потрази за материјалом који ће бити представљен на тих шест таписерија, Пери пред камером Канала 4 води гледаоце кроз кривине класних подела и доминантног стила у слојевима британског друштва које он омеђава као радничку класу, средњу класу и вишу класу.

Почетна уметникова поставка и полазиште је слика енглеског сликара Вилијема Хогарта из 1733. године, под називом "Живот развратника", на којој се виде детаљно разрађени аспекти тадашњег живота, стила и преовлађујућег укуса. Грејсон Пери, скоро три века касније, креће тим трагом, и успињући се уз вертикалу британског друштва, открива маркантне тачке британског поимања лепог и пожељног.

Поменуте три емисије представљају тако итинерер уметника и његов лични дневник при стварању дела, и у исто време врхунски домет телевизијске нарације, награђен, уосталом, и Бафтином наградом за документаристику у 2013.

У другој епизоди овог памтљивог серијала, Грејсон Пери истражује укус средње класе, и у потрази за артефактима који би дали материју његовом раду путује у место Кингс Хил, у области Кент, па потом у оближњи Танбриџ Велс, питорескна места од по неколико хиљада становника, где се живи одмерено, у кућама са уређеним травњацима, са лепо васпитаним псима и дотераним оградама.

Грејсон Пери, изворни уметник у акцији која на њему оставља видљив траг исконског узбуђења човека који урања у материју свог стварања, припрема се за поподневни чај, фамозни енглески обичај познат широм света али недовољно схваћен у том свету: облачи се (као мушкарфац) уз помоћ групице зрелих жена које га упућују у тајне кодове средњег сталежа Енглеске. "Бренд", казаће оне углас (многи у овој емисији умеју да говоре углас, али то, на неки волшебан начин, не омета слушање), "али невидљив". Дакле, бирамо брендиране ствари, али које не боду очи. То воли средња класа Енглеске, у другој деценији 21. века.

Упловљавајући у Танбриџ Велс, из кола, гледајући архитектонске пејзаже своје земље коју можда у досадашњем животу није довољно упознао, Пери констатује да између два нивоа средње класе, оног у Кингс Хилу и овог у Танбриџ Велсу, као да види Берлински зид. Фине разлике успоставиће се као суштинске. Уметник то зна. Знаћемо, после гледања, можда и ми.
У породици двоје сениора, живахног брачног пара, Пери ће констатовати како сви мислимо да смо особени, док не видимо много њих око себе који су - особени. Констатоваће и да је особени знак средње класе неговање културног кода у опремању стана, мада ће остати загонетно како се, у контексту виђеног, дефинише културни од оног другог кода. То остаје, ваљда, уметникова тајна.

Док се уметник, опет се претварајући у свог женског алтер ега, Клер, припрема за вечеру у класичној средњесталешкој породици, помажу му опет жене у веселом расположењу. „Имате превише плаве у шминки", биће један од убедљивијих коментара.

И кад, на крају, Грејсон Пери уводи своје домаћине и учеснике емисије у галерију где их чекају таписерије са представама њиховог свакодневног живота, реакције ће бити истоветне као и у првој емисији где су јунаци потицали из - радничке класе: "Убацио је моје колаче", рећи ће дама из оног првог друштва кад је уметник бирао гардеробу, "Ставили сте моју вазу", рећи ће дама из друге куће. "Да ли сте препознали своје тапете?", питаће уметник старијег господина. „Наравно", одговара тај.

Успињући се овим серијалом уз вертикалу британског друштва, учимо којешта о људској природи, није ту више важна толико ни сама Енглеска, ни сами Енглези.

Уредник: Бојан Босиљчић