Откривање укуса нације: Грејсон Пери и радничка класа Британије

Грејсон Пери (57), добитник угледне Тарнерове награде 2003. године, један је од најутицајнијих уметника Велике Британије, познат по свом неконвенционалном схватању уметности, уметничког израза као и родног идентитета који у његовом случају подразумева и женски алтер-его под именом Клер, са подразумевајућим трансформацијама уз помоћ шминке, перика и хаљина.

Изложба која на свом путовању Европом тренутно гостује у Новом Саду састоји се из шест монументалних таписерија на којима Пери истражује социолошко естетски феномен онога што се зове укус и добар стил. Путујући својом земљом у потрази за материјалом који ће бити представљен на тих шест таписерија, Пери пред камером Канала 4 води гледаоце кроз кривине класних подела и доминантног стила у слојевима британског друштва које он омеђава као радничку класу, средњу класу и вишу класу.

Почетна уметникова поставка и полазиште је слика енглеског сликара Вилијема Хогарта из 1733. године, под називом "Живот развратника", на којој се виде детаљно разрађени аспекти тадашњег живота, стила и преовлађујућег укуса. Грејсон Пери, скоро три века касније, креће тим трагом, и успињући се уз вертикалу британског друштва, открива маркантне тачке британског поимања лепог и пожељног.

Поменуте три емисије представљају тако итинерер уметника и његов лични дневник при стварању дела, и у исто време врхунски домет телевизијске нарације, награђен, уосталом, и Бафтином наградом за документаристику у 2013.

Прва емисија обрађује укус радничке класе, и свој терен инспирације проналази у граду Сандерленду, некада типичном граду ситних трговаца, Грејсон Пери, особеним нараторским стилом који подразумева силовито, необуздано мада контролисано излагање, придружује се власницима специјалних појачаних аутомобила на ревији њихових љубимаца бучних ауспуха, конзументима услуга салона за тетовирање, навијачима локалног клуба, друштву средовечних жена у вечерњем изласку којом приликом из њега проговара његова Клер па уметник са камером за леђима и периком на глави иде и у салон за потамњивање тена јер то је тренутно, међу енглеским женама радничке класе, сада врло "ин".

Седећи у мушком друштву радника и рудара у пабу, Пери ће, заједно с нама, чути суштински потресну реченицу када један од младића каже: "Пре си био поносан што си син рудара, и што идеш стопама оца и деде. Данас је то умрло". Пери нам, после таквих момената, саопштава како му се у глави рађају идеје које ће бити носиоци мотива на таписеријама. Видимо га потом у мануфактури где на компјутерски вођеним разбојима његово дело добија свој финални облик.
У завршној сцени емисије, сви њени протагонисти окупљају се у галерији где им Пери открива своје огромне таписерије и својим јунацима уживо објашњава мотиве које његове представе садрже. „Оно је моја хаљина!" цикнуће од радости једна од јунакиња из оног женског друштва, препознавши се у уметничком делу.

"Неукус ни случајно са Грејсоном Перијем" сасвим је посебан телевизијски доживљај који гледаоца тера на размишљање на много интелектуалних нивоа, нудећи му увид у стање духа и поимање појма уметничког у оквиру једне старе европске нације који је стога парадигматичан за опис стања духа читавог Старог континента који управо, изласком Велике Британије из Европске уније, улази у нови круг свог историјског постојања.

Прецизна и ненаметљива режија Нила Кромбија доследно прати темперамент и стваралачки импулс уметника вишеструког аутора: аутора телевизијског програма и аутора уметничког дела, што је сасвим неуобичајена и помало зачудна комбинација.

Уредник: Бојан Босиљчић