уторак, 18. апр 2017, 07:06
Сведоци векова: Око Белог Брешка
Уметничко благо српских и румунских цркава на тлу Румуније
Испод неколико стотина метара високог брда, последњег изданка карпатског масива, нанизала су се крај Дунава села Белобрешка, Дивич, Пожежена и Мачевић. "Бели брег" примио је под окриље најпре Белобрешку, према коме је село и добило наив. Дрвена црква из XVIII века је заборављена, а садашња је уз помоћ резбара Јосифа Босиока и сликара Франца Вајнхепла добила иконостас 1936. године.
Клисурац Вајнехпл добио је посао и у цркви у Дивичу. Често преправљана црква у Мачевићу чува иконе Антонија Маришескуа а уместо Вајнхепла појавио се његов настављач Карл Шух, са неколико слика намењених зидовима и прота и сликар из Арада Драгутин Остојић. У Пожежени се, пак, догодила касна потреба за имитацијом једног од највећих, не само банатских сликара XIX века, Константина Данила.
коментари