Трезор: Телевизијанци

О румунским догађајима из Телевизије Београд, Велики испит струке - још једна емисија која говори о томе како су извештавали наши новинари и сниматељи током децембарског преврата у Румунији пре двадесет и пет година, које је оцењено највећим оценама на "испиту струке", а Телевизија Београд је за цео подухват добила похвале и признања од највећих телевизијских светских кућа. У соби међународне размене, у Таковској 10, заједно су новембра 2009, као некад, провели једно послеподне песник Адам Пуслојић, новинарка Снежана Родић и сниматељ Љубомир Секулић, који су децембра 1989. били у самом центру збивања, у Букурешту, у згради Телевизије

- Учесници: књижевник Адам Пуслојић, новинар Снежана Родић, сниматељ-репортер Љубомир Секулић

- Сниматељ Ђуро Ивановић, асистент Милан Ресавац, сниматељ звука Мирослав Гојковић, микроман Гордан Јовић, расветљивач Милош Миловановић, сарадници историчар Милена Јекић и редитељ Јован Бачкуља, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Весна Игњатовић, графичка обрада Никола Рафајловић, монтажер Нада Додиг-Зилџић, аутор Бојана Андрић

- Снимано 06.11.2009, премијерно емитовано 29.12.2009. у "Трезору", репризирано 11. и 23.12.2014; Редакција за историографију.

Лекције из умирања - филм Адама Пуслојића о Румунској револуцији против Чаушескуа. У филму је коришћен тонски запис првог сата Румунске револуције који је начинио глумац Јон Карамитру.

- Сценариста Адам Пуслојић, Татјана Ленард; камермани Љубомир Секуловић, Александар Ћетковић, Вељко Ђуровић, Тефик Зујовић; тонска обрада Синиша Димитров, монтажер Андрија Димитријевић, редитељ Зоран Б. Петровић

- Произведено 1989/90, Редакција информативног програма, репризирано 29.12.2009, 11. и 23.12.2014. у "Трезору".

Уторак, 11.04.2017. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора": Емисија о Задужбини Илије Коларца која је основана 1878. и завршни део о књижевнику и културном прегаоцу Милану Ђоковићу

Сто година "Коларца" - Специјална емисија снимљена поводом јубилеја угледне београдске културне установе Коларчевог народног универзитета, задужбине Илије Милосављевића Коларца. О историји Коларчеве задужбине, о богатој и значајној активности Коларца на ширењу просвете, науке и културе, говоре културни радници и занимљиви документарни материјали. Емисија ће приказати и свечани скуп који је одржан на дан јубилеја, а уметнички програм изводе Београдска филхармонија и хор Академског КУД "Бранко Крсмановић". Илија Милосављевић Коларац 1878. године тестаментом је сав свој иметак оставио српском народу у циљу ширења науке и културе. Од свег имања требало је основати Фонд за подизање српског универзитета, који ће се звати Универзитет Илије М. Коларца основан сопственим трудом на корист свога народа. Коларчев народни универзитет отпочео је своју програмску делатност 9. октобра 1932. У развитку Коларчеве задужбине уочавају се три периода. Од 1878. до 1886. трајали су судски процеси у којима се тумачио и оспоравао Коларчев тестамент, од 1886. до 1912. организовала су се оба фонда. Књижевни фонд је тада активно радио и објавио 113 дела. Из мноштва доброчинстава издваја се да је Задужбина Илије Милосављевића Коларца дала средства Народном музеју за откуп слика са Прве југословенске уметничке изложбе, приређене 1904, у просторијама Капетан Мишиног здања, тада Велике школе, данас Ректората Београдског универзитета. Тако је основана Југословенска галерија из које су се развиле збирке сликарства, скулптуре и цртежа XX века, најбогатије и најбоље уобличене целине у Србији и некадашњој Југославији. Од 1912. до 1932, после Балканских ратова и Првог светског рата обновљен је рад Књижевног фонда и сакупљана су средства за Универзитет. Пошто је 30-их година XX века вредност имања прилично, Одбор се двоумио да ли да се одмах отвори Народни универзитет, за који је Задужбина имала средства, или да се сачека и касније отвори још један класични универзитет, поред три постојећа у Краљевини. Пошто трошкове за класични Задужбина није могла покрити ни у наредним деценијама, одлучено је да се отвори Народни универзитет, посебно зато што је он и најбоље одговарао смислу Коларчевог тестамента. Министраство просвете је 30. јануара 1928. одобрило употребу Универзитетског фонда за оснивање Народног универзитета. За подизање зграде откупљено је земљиште на данашњем Студенстком тргу. Складно здање Коларчеве задужбине подигнуто је 1932. године. Архитекта Петар Бајаловић, поседујући ванредни осећај за архитектонске финесе, најпре је приступио решавању проблематике простора концертне дворане. У изградњи су примењена најсавременија научна знања о акустици тог времена, па се Велика дворана и данас сматра најакустичнијом салом за потребе музичких извођења у Београду и једном од најакустичнијих у Европи. Од  2013. године Задужбина Илије М. Коларца добила је статус установе културе од националног значаја. (Информације са званичног сајта установе).

- Учесници: Десанка Максимовић, Срђан Барић, Милан Ђоковић, Љубица Цуца Сокић, Бошко Бекрић, Татомир Анђелић, Душан Матић, Вера Вуцелић, Александар Бакочевић, Алеш Беблер, Душан Чкребић

- Спикер Душанка Калањ, сниматељ Ђорђе Ђоковић, сниматељ звука Слободан Костадиновић, редитељ Милорад Лазић, аутор Димитрије Тасић

- Премијерно емитовано 20.11.1978, Редакција документарног програма, уредник Боривоје Мирковић.

О Милану Ђоковићу, трећи део - пробрани записи из Програмског архива Телевизије Србије осветљавају лик и дело Милана Ђоковића: део из образовне серије Кућа за маштање (1991), где га представљајују као особу са најдужим читалачким стажом, ту је затим део из емисије "Трезора" Дивна и Милан Ђоковић (2011),  где упознајемо радну собу Милана Ђоковића, његов писаћи сто, библиотеку, признања и ордење, и слушамо казивање Ђоковићеве песме "Стрепња"... Следи затим завршни део из радио емисије Гост другог програма (1975) у којој на питање новинара Милоша Јевтића како проводи слободно време, Милан Ђоковић одговара да чита и другује са природом, те понавља да он "више воли да сади, сеје и плеви - него да убира плодове". Зар то не говори све о нашем овонедељном јунаку "Трезора", о Милану Ђоковићу.

- Учесници: Нада Маринковић Радовановић, Дара Ђокић, Бранимир Брстина, Душан Ђоковић, Милош Јевтић, Милан Ђоковић (архивски записи)

- Уредник истраживач Маријана Чутурило, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Љубомир Плављанић, аутор Бојана Андрић

- Произведено2017, премијерно емитованње; Редакција за историографију.

Уторак, 11.04.2017. на РТС 3

Избор из ранијих "Трезора": Књижевници Миљенко Јерговић и Светислав Басара коментаришу једноминутни дневнички прилог из 1974. године

Један минут и десет секунди - "Поводом 30-годишњице ослобођења Београда 13. октобра пре подне у Народном позоришту читали су своје текстове истакнути београдски писци: Иво Андрић, Александар Вучо, Душан Матић, Васко Попа. Меша Селимовић, Стеван Раичковић, Бпанко Ћопић и Милош Црњански. Позоришна сала је била дупке пуна, а многи љубитељи књижевне речи остали су напољу, не могавши да добију улазницу. Иво Андрић је прочитао одломак из своје лирске прозе Лица и одломак новеле Зеко, чија се радња догађа у окупираном Београду. Александар Вучо је читао одломак из поеме Мастодонти, која је писана у данима обнове Београда. Душан Матић је презентирао један свој текст о Београду и песму "У одајама трајања", Васко Попа је изговорио три записа и три песме о Београду.  Меша Селимовић  је прочитао одломак из романа Дервиш и смрт. Стеван Раичковић је казао неколико својих песама. Бранко Ћопић је ишчитао приповетку "Колико је сати" у којој је реч о  ослобођењу и ослободиоцима Београда. И најзад, Милош Црњански је са глумицом Ксенијом Јовановић, прочитао песму "Ламент над Београдом". Све је било лепо, достојанствено и чак узбудљиво, а писци су својим изабраним текстовима и личним интерпретацијама одушевили бројне слушаоце (и гледаоце) и оправдано били поздрављени бурним аплаузима (...) Књижевно матине у Народном позоришту показало је како књижевна реч, када долази од великих и значајних писаца и изречена у прави час и на правом месту, може много да значи за њену афирмацију и популарисање. Нека нам то послужи као пример и поука које треба и убудуће користити." ("Књижевне новине", 1. новембар 1974). Слични написи, дужи или краћи, изишли су и у дневној штампи, а Телевизија Београд је, од целог овог јединственог сусрета наше књижевне елите, емитовала прилог у првим Вестима у трајању од 1 минута и 10 секунди и у вечерњем Дневнику. Других записа о том догађају нема. Али зато је ова црно/бела трезорска честица, измамила узбудљив дијалог двојице новинара, колумиста и књижевника, Миленка Јерговића и Светислава Басаре, у трајању од једног сата на истом историјском месту, у сали београдског Народног позоришта.

- Учесници: Миљенко Јерговић, Светислав Басара

- Уз пријатељску помоћ Балше Ђога и Радивоја Андрића, сниматељ Бојан Маројевић, асистент Далибор Станковић, сниматељ звука Жељко Кордић, расветљивач Раде Веселиновић, сарадник сниматељ Милена Јекић Шотра, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Весна Дошен, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Нада Додиг Зилџић, аутор Бојана Андрић

- Премијерно емитовано 26.01.2016, Редакција за историографију; репизирано 23.02.2016. у "Трезору".

И глас и стас - Звучни запис прилога за Вести и Дневник гласи: "Прослава 30-те годишњице ослобођења Београда већ је увелико почела. На многобројним културним манифестација које се одржавају у свим београдским општинама, књижевници и музичари, ликовни уметници дају свој допринос прослави овог јубилеја. Јутрос је у Народном позоришту приређен књижевни митинг на којем су учествовали наши најпознатији песници и прозаисти. Говорећи о учесницима програма критичар Петар Џажић је рекао да су они својим делом дали значај борби за боље и хуманији друштвене односе. Препуно гледалиште прво је бурно поздравило Иву Андрића који је читао одломак из приче о окупацији и страдању људи Београда, Затим је поему о обнови разрушеног града говорио Александар Вучо. О Београду, великом радилишту говори и песма "Кратка свита о Београду" Душана Матића. Стихове о тешким данима рата, прогонима и страдањима слободарског становника града и посвећене савременом животу говорили су Васко Попа и Стеван Рачковић, а одломке из романа Дервиш и смрт читао је Меша Селимовић. Опис хумористичног догађаја о јединици В Крајишке дивизије која се борила за ослобођење Београда читао је Бранко Ћопић, Милош Црњански, говорио је поему "Ламент над Београдом". Многобројна публика је дуготрајним аплаузом поздравила све учеснике."

Будући да спикерски глас доминира и да се током целог прилога не чују гласови књижевника који казују своју поезију и прозу, "Трезор" се потрудио да то надокнади додатним прилогом у којем се сваки од ових писаца појављује "стасом и гласом" истргнут из неких други архивских емисија Телевизије Београд.

- Учесници: Иво Андрић, Васко Попа, Бранко Ћопић, Меша Селимовић, Душан Матић, Александар Вучо, Стеван Раичковић, Милош Црњански

- Реализација: уредник истраживач Милена Јекић, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Нада Додиг Зилџић, аутор Бојана Андрић 

- Премијерно емитовано 26.01.2016, Редакција за историографију; репизирано 23.02.2016. у "Трезору".