Трезор: Школа Трезора

На данашњи дан 1973. отворена Народна библиотека на Светосавском платоу

Народна библиотека - Народна библиотека је основана 1832. године и најстарија је установа културе у Србији. Настала као депозит књига, током времена постаје својеврстан храм знања, залога културе, основа националног идентитета. Народна библиотека је релативно млада постоји само 150 година, у њој се налази 2 милиона 700 хиљада библиографских јединица. Године 1845. Библиотека је имала 1421 наслов у 2283 свеске и ауторски каталог, који је израдио др Милован Спасић. Назив "Народна библиотека" озваничио је Ђура Даничић, који је дефинисао националну концепцију набавне политике. Стојан Новаковић био је први законодавац Библиотеке. Први светски рат донео је много несреће Библиотеци. У бомбардовању је страдао део фонда, преостали фонд је пресељен на више места у Београду, и другим градовима који је касније враћен ипак нестало је доста грађе, рукописа, књига и новина. Почетком другог светског рата, у бомбардовању Београда, Библиотека је изгорела до темеља. Тада је изгубљен велики део фонда, каталози и инвентари. Обнова фонда почела је још за време рата да би након њега била интензивирана. На дан страдања у бомбардовању, 6. априла 1973. године, Библиотека је свечано отворила врата своје нове зграде.

Данашњи прилог сачињен је од архивских материјала из Документације ТВБ који се односе на бомбардовање Београда и страдање библиотеке 1941, затим припреме и радове на изградњи нове зграде библиотеке и на само свечано отварање новог здања на Светосавском платоу 1973. године.

- За емитовање у "Трезору" припремили: Милена Јекић Шотра, Милена Марковић, Љубомир Плавјанић, Бојана Андрић

- Премијерно емитовање; Редакција за историографију.

Мотори за плитак газ - "Српски књижевни гласник", један од најзначајнијих српских књижевних часописа, основан 1901; први уредник био је Богдан Поповић 1905-06. Павле Павловић и Јован Скерлић 1907-1914. Није излазио од 1914. до 1920. Обновљен је 1920. под уредништвом Богдана Поповића и Слободана Јовановића. Доцнији уредници СКГ-а су Војислав Јовановић, Светислав Петровић, Милан Предић, Милан Богдановић и др. СКГ је престао да излази 1941. Веома је утицао на развој српске књижевности." Много више од ове енциклопедијске одреднице говориће се у данашњој емисији "Трезора", о времену у којем је настао часопис, о личностима које су га покренуле, о значају и утицају "Српског књижевног гласника", а и о другим часописима који су излазили између два рата и после Другог светског рата. И о томе како данас књижевних часописа нема. Емисија је снимана у Документацији Радио Београда  поводом 110 година од оснивања овог  часописа.

-  Учесници: историчар књижевности др Гојко Тешић, ванредни професор за Српску књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду; историчар др Милош Ковић, доцент Одељења за историју на Филозофском факултету Универзитета у Београду; саговорник Бојана Андрић

-  Сниматељ Милан Илић, сниматељ звука Бранко Стојановић, сарадник-сниматељ Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, уредник-истраживач Весна Дошен, монтажер Милорад Ћитић, аутор Бојана Андрић

- Премијерно емитовано 04.04.2011. у "Трезору"; Редакција за историографију.

Четвртак, 06.04.2017. на РТС Сателит

Избор из ранијих "Трезора": Други део триптиха о Милану Ђоковићу, затим видео биографија коју је "Трезору" уступила Фондација Милан Ђоковић

О Милану Ђоковићу, други део - Милан Ђоковић је четири године свога управљања Југословенским драмским позориштем свакодневно записивао дневне догађаје, разговоре, састанке, пробе, али и своје друге активности, ван позоришта. Дневничке записе је у виду двотомне књиге издала Фондација Милана Ђоковића крајем 2016. Промоција је одржана у Коларчевој задужбини 9. фебруара 2017. године. Екипа "Трезора" снимила је тада десетоминутна сећања савременика: драмски уметник Миодраг Радовановић говорио је о периоду кризе за позоришну уметност, о Ђоковићевој упорности и стрпљивости, о родитељској бризи за сваког члана позоришног колектива, о времену припремања представе Весели дани или Тарелкинова смрт... а новинар Милош Јевтић је говорио о заједничком раду и активностима Културно-просветне заједнице Београда и Србије и, о томе како је са Ђоковићем снимао интервју за своју серију Гост Другог програма за Радио Београд. Из архивског материјала емисија је допуњена Ђоковићевим сећањима на глумце Добрицу Милутиновића и Жанку Стокић, о издавачу и књижару Геци Кону, затим о оснивању  сатиричног листа "Ошишани јеж" и његовом раду пред и после Другог светског рата.

- Учесници: Миодраг Радовановић, Милош Јевтић, Милан Ђоковић (архивски записи)

- Сниматељ Александар Стипић, асистент Драган Алексић, сниматељ звука Милан Ђорђевић, расветљивач Миле Илић, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Маријана Чутурило, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Љубомир Плављанић, аутор Бојана Андрић

- Премијерно емитовано 02.03.2017. у "Трезору"; Редакција за историографију.

Милан Ђоковић, сетни сведок времена - Ово је својеврсна видео биографија Милана Ђоковића, драмског писца, романсијера, преводиоца и културног делаоца која комбинује прегршт података из његове богате заоставштине са онима из приватног живота и тако комплетирану слику овог човека, који је задужио културну сцену Београда и Србије, презентује на специфично графички обрађен начин. У емисији су коришћени материјали из приватне архива породице Ђоковић, затим из емисије Моји родитељи Дивна и Милан Ђоковић, реализоване 2011. у циклусу "Трезор" те из емисије Мој Београд на РТВ Студио Б.

- Текст интерпретирали Биљана Ђуровић и Миодраг Радовановић, сценариста и сарадник Драган Елчић, продуцент Душан Ђоковић, редитељ и монтажер Хаџи-Александар Ђуровић

- Производнено 2013, Фондација "Милан Ђоковић"; приказано 02.03.2017. у "Трезору".