Траг у простору: Подунавски ледени дани

Током зимских месеци више од 300.000 птица долазе да презиме у Србији. Та велика сеоба, широм планете, прати се већ 50 година.

Превасходно се осматрају и броје морски и обични гњурци, корморани, чапље, патке, гуске и лабудови, барске кокице, шљуке, жалари и вивци, али и галебови; а ове зиме је посебна пажња посвећена oрлу белорепану.

Птице се броје на свим водама, превасходно већим рекама, низијским барама и рибњацима, као и вештачким акумулацијама брдско - планинских крајева Србије, али и свим доступним речицама, барицама, па чак и депонијама комуналног отпада, где по свој обилат оброк одлазе јата галебова, а чија би бројност без посета депонијама била озбиљно подбачена. Преко 200, па и 300 волонтера се сваке године укључи у акцију бројања птица. Кажу да су и ове године обишли преко 300 језера, канала, рибњака, акумулација, копова, ритова и речица од Власинског и Сјеничког језера на југу, све до Палићког и Лудашког језера на самом северу земље.

Као и ранијих година покривено је готово 500 км тока Дунава кроз Србију, готово цео ток Дрине и Тисе, преко 100 км Дунав-Тиса-Дунав каналског система, више од пола тока Саве, а по први пут су обилажене реке Пчиња, Власина, Темштица, Нишава, Чемерница и Јегричка. Један од највећих подухвата поново је био обилазак целог тока Западне Мораве, од Пожеге до Сталаћа.

Сви подаци о бројности и врстама забележених птица достављају се координатору цензуса, а затим се они даље прослеђени у светску базу података коју води организација Wetlands International.

Аутор и уредник: Милица Барјактаревић 

број коментара 0 Пошаљи коментар