Сведоци векова: Заборављени сликар Љубомир Александровић

Уметничко благо српских и румунских цркава на тлу Румуније

Прошлост и судбину банатских цркава повезују различите околности и особености, од географског положаја и суседства, до исте старости, заједничких морфолошких и стилских карактеристика. Храмове у Дињашу, Немету и Рудни спаја од свега тога помало, највише то што је у њима иконостасе сликао заборављени Банаћанин Љубомир Александровић.

У српској цркви у Дињашу радио је педесетих година XIX века. У оближњем Немету, Берегсау Мик, на заједничком задатку су се нашла два подражаваоца - Александровић је испуњавао захтеве да опонаша блистави манир Константина Данила, а Душан Алексић свог оца, успешног ђака бечке Академије Николу Алексића. Рудни су дали печат чланови породице барона Николића. Недалеко од цркве са иконостасом Александровића истрајава њихова зарушена породична гробница.

број коментара 0 Пошаљи коментар