Трезор: За сваког по нешто

Сари Видмар "Трезор" испуњава жељу да види једну епизоду "Пустолова"

Расковник 34 - Сара Видмар је 2004. била је ученица другог разреда ОШ "Марија Бурсаћ". Када је била мала, каже Сара, гледала је серију Пустолов, мама јој је читала приче из истоимене књиге, а после је већ и сама читала. Када њене омиљене серије више није било на екрану, Сара се обратила "Трезору". Жао јој је што није лично упознала Ланета Гутовића, а још више што је серија престала да се емитује. Разговор расковничара Бојана Жировића и девојчице Саре снимљен је у тек отвореном Студију XI одакле се и данас емитује Дневник.

- Учесници: Сара Видмар, Бојан Жировић
- Техничко вођство Александар Лејић и дежурна посада Студија XI, мајстор светла Добривоје Марковић, сниматељи звука Синиша Лепојевић, Зоран Поповић; техничар магнетоскопа Милан Вукадин; камерман Зоран Стојановић, уредник истраживач Весна Игњатовић, монтажер Зорица Џабић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 26.02.2004, премијерно емитовано 29.03.2004. у "Трезору"; Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић

Ко је најгори на дивљем западу, Пустолов, 5. епизода - Пустолов је један од најшармантнијих дечјих телевизијских јунака у интерпретацији популарног глумца Милана Гутовића. На идеју за ову сјајну серију дошао је Владимир Андрић који је то касније преточио у књигу и за њу добио награде "Политикиног забавника" и "Невен". Пустолов решава задатке све теже од тежих. Он мора да доведе у ред неуредне гусаре, да се спријатељи са Индијанцима, да исправи све криве Дрине, Амазоне и Колубаре овог света, и да избегне замке које му поставља његов непријатељ доктор Грозозо. По много чему он је сличан Харију Потеру па чак и по свом реквизиту - метли за јахање, али, за разлику од Харија који има натприродне способности Пустолов користи само крила своје маште за решавање свих проблема свог света.

- У улози Пустолова: Милан Лане Гутовић
- Сценариста и редитељ Владимир Андрић, техничко вођство Милан Рајковић, дизајнер слике Душан Рашковић, мајстор тона Милан Анђелковић, темагнетоскоп Зоран Црномарковић, главни камерман Десимир Мојовић, камермани Снежана Поповић, Бранко Дрљача, графичка обрада Славољуб Богуновић, расвета Владимир Радичевић, Владимир Петровић, Слободан Радојчић, гардеробер Марина Видаковић, сценограф Милена Стојадиновић, монтажер Лорета Вукотић, секретарица реализатор Анита Божовић, помоћник редитеља Мирана Хабић,
- Произведено 2002, Редакција програма за децу и младе, одговорни уредник Владимир Манојловић; репризирано 29.03.2004. у "Трезору

Телевизија као оставштина за будућност, Твоја телевизија, одломци - Током шест дана трајања Сајма књига 2008. године, ван официјелног штанда издавачке делатности РТС, одређен је изложбени простор (на галерији Хале 14), како би се и на тај начин обележио јубилеј, 50 година рада Телевизије Београд и 50 година постојања телевизије у Србији (1958-2008). У оквиру ове поставке био је активан ТВ студио: у сценографији првог Дневника (23. август 1958) у коме је сваки посетилац могао, пред камером, да прочита део текста из понуђених кошуљица Дневника, те истовремено свој снимак да гледа на плазми. Била је субота, 25. октобра 2008, а на столу у Студију чекала је спикере добровољце кошуљица Дневника од 25. октобра 1967 (уредник Бошко Петровић, вести Веља Поповић, музика Доријан Шетина, реализација Гага Николић, спикер Бранислав Сурутка) а читали су вести посетиоци Сајма, пријатељи Редакције и случајни пролазници. Послеподне, тог, шестог дана Сајма, Редакција је приредила "весели игроказ", на који су се одазвали глумци које је прославила телевизија, а и они њу: пред публиком која је напунила простор студија "Твоје телевизије", Ружица Сокић казивала је монолог из ТВ драме "Девојка са три оца", Павле Минчић своје познате афоризме, а најмлађа ту била је Сара Видмар, један од "Трезорових" првих расковника, која је подсетила на ТВ серију "Клацкалица". Данас је Сара двадестогодишња девојка, студира и даље живи у Београду. Екипа "Трезора" се нада да је још увек наш гледалац.

- Учесници: глумци Ружица Сокић, Павле Минчић и Сара Видмар
- Реализација серије: уредник Бојана Андрић, сарадник Сандра Милошевић, монтажери Ђорђе Анђелковић, Бошко Новаковић, Милица Живојиновић, Нада Додиг-Зилџић, графичка обрада Никола Рафајловић, Вук Спасојевић, Мићун Дринчић, обрада звука Јовица Стојковић, Предраг Стаматовић, монтажер и реализатор Бранислава Теодосић
- Снимано 25.10.2008, премијерно емитовано 02.11.2009 у "Трезору", 11.01.2010. и 29.08.2016; Редакција за историографију; репризирано

Уторак, 07.03.2017. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора": О Свети Лукићу говоре Љуба Тадић и Милош Јевтић, следи емисија из Лукићеве серије "Истине и заблуде о уметности" и још неки трезорски прилози

Између генерација - глумац Љуба Тадић говори о свом великом и дугогодишњем пријатељу, књижевнику Свети Лукићу. Сећање на Свету Лукића, снимљено у "Мадери" 22. јануара 2005, Љуба Тадић почео је речима: "Када почнем да сабирам свој живот, најчешће мислим на Свету Лукића..."
- Учесници: Љуба Тадић, саговорник Бојана Андрић
- Снимано 22.01.2005, премијерно емитовано 31.01.2005. у "Трезору", репризирано 02.02.2017, Редакција за историографију

Народ као уметнички судија, серија Истине и заблуде о уметности, 3. епизода - Аутор Света Лукић и његов гост, глумац Љуба Тадић, разговарају о народу као проценитељу уметничког дела. Говорећи о самоуправљању и у уметности и бројне полемике на ту тему, Лукић цитира податке Центра за истраживање јавног мњења из 1966. године по којима је на питање "Имате ли времена за читање?" чак 64 одсто становништва одговорило са не! На то Тадић износи податак друге, сличне, анкете о три југословенска уметника која се у том тренутку највише цене, па наводи резултате по којима је на првом месту глумац-комичар Миодраг Петровић Чкаља, на другом Андрић а тек на 44. месту глумац-трагичар Миливоје Живановић. Потеже се питање да ли је популарност врховно мерило у уметности ... Народ је колебљив судиија, ако је уопште судија ... Лукић се такође не слаже са мишљењем да је народ више наклоњен класничној него модерној уметности те се тражи од Љубе да изнесе своја искуства када жели да приближи свог Отела данашњем гледаоцу. Уз одговор слушамо и део монолога из Шекспировог дела.

- Учесници: књижевник Света Лукић, глумац Љуба Тадић
- Премијерно емитовано 31.05.1968; Редакција образовног програма, уредник Мирољуб Јевтовић; репризирано 21.09.1999. у "Теветеци" и 02.02.2017. у "Трезору"

Сто мојих кафана - У животу Свете Лукића кафане су биле и остале посебно место, изнад свега велике причаонице. Сваку кафану запамтио је по некој јаркој анегдоти или причи о некој личности или групи блиских људи. Кроз догодовштине гостију Лукић нам представља Сто мојих кафана, кафане које су запамтилне многе генерације и у којима су време проводили значајни књижевници, уметници, дипломате... Књигу је 1995. издало издавачко предузеће БМГ из Београда, а данас се не може купити ни преко интернета. Поводом 20 година од смрти писца, глумац Милан Цаци Михаиловић за "Трезор" прочитао је причу "Љуба код Три шешира и около" посвећену глумцу Љуби Тадићу.

- Учесник Милан Цаци Михаиловић
- Сниматељ Милена Јекић Шотра, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Маријана Чутурило, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Љубомир Плављанић, аутор Бојана Андрић
- Снимано 24.11.2016, премијерно емитовано 02.02.2017. у "Трезору", Редакција за историографију

Тачка ослонца - Милош Јевтић и Света Лукић упознали су се средином педесетих година, као студенти Филолошког тј. Филозофског факултета, обојица веома активни у једном за оскудна времена интензивном интелектуалном животу. Лукић је 19. децембра 1989. био ког Јевтића у његовој емисији Гост другог програма. Ево завршног одговора Свете Лукића на снимку Радио Београда. На питање Јевтића "Да ли сте спокојни пред годинама које долазе", Света одговара: " Био бих спокојан с обзиром на оно што мислим о томе докле је човечанство дошло у свом духовном развоју... Мислим на синтетички, интердисциплинарни карактер онога што се ради у науци и између наука и уметности. Што се тога тиче постоје велика обећања и велике перспективе. Заправо, футурологија се развија. С друге стране, имамо ову нашу ситуацију, с крајњом нашом расцепканошћу. Сведоци смо, бедни, гложања око ситних ствари, чак по опробаном моделу "да комшији липше крава"... То је, свакако, не баш мали хендикеп за ситуацију у коју хоћете да се винете у 21. веку. А како да се винете са оно мало простора, што каже Крлежа, између хотела "Москве" и хотела "Балкан", који једино није Балкан на Балкану!?"

- Учесници: новинар Милош Јевтић, саговорник Бојана Андрић
- Сниматељ Бојан Маројевић, асистент Игор Стојковић, сниматељ звука Марко Буђен, микроман Владимир Ивановић, расветљивач Миле Илић, сниматељ-сарадник Милена Јекић Шотра, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Маријана Чутурило, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Љубомир Плављанић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 08.12.2016, премијерно емитовано 02.02.2017 у "Трезору", Редакција за историографију

Уторак, 07.03.2017. на РТС 3

Избор из ранијих "Трезора": Како су се дружили филмски радници на ФЕСТ-у 1972. године, други део

Разбибрига филмских радника, II део - Претодног уторка гледали сте како су '72. гости Феста док је публика гледала њихове филмове на свечаним премијерама, они из забаве снимали заједнички омнибус на задату тему. Могли сте видети како режирају критичар Богдан Тирнанић, италијански редитељ Тинто Брас и наш Душан Макавејев. Данас настављамо са приказивањем филма о томе како се снимао филм под заједничким називом "Недостаје ми Соња Хени", а такође и шта данас о томе мисле и чега се сећају гости "Трезора". У прво делу нека важна упутства за "Трезор" дао је Бранко Вучићевић, а са две реченице се из Љубљане телефоном огласио и сниматељ, монтажер и редитељ оба ова филма - Карпо Аћимовић Година. Данас своја казивања настављају Пуриша Ђорђевић, Добрила Стојнић и Душан Макавејев. Трезор приказује први пут на телевизији дужу верзију "мејкинг оф" у три поолучасовна наставка, мада постоји и верзија коју је Карпо касније направио и која траје само пола сата.

- Учесници: Душан Макавејев, Пуриша Ђорђевић, Добрила Стојнић, саговорник Бојана Андрић
- Сниматељ Жељко Малић, асистент Горан Плавшић, сниматељ звука Миљан Ђукић, сарадник-сниматељ Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, графичка обрада Мићун Дринчић, монтажер Милорад Ћитић, аутор Бојана Андрић
- Снимано 17.02.2011, премијерно емитовано 04.03.2011. у "Трезору"; Редакција за историографију

Редитељи другог ФЕСТ-а, II део - наставак документарног филма снимљеног за време Феста '72, када је пет иностраних и пет домаћих редитеља понуђено да заједнички сниме филм, али под одређеним условима: радња се мора догађати у једној соби, да улоге тумаче Добрила Стојнић и Бранко Милићевић, редитељи ако желе могу увести и друге глумце; трајање је ограничено на три минута и дијалог мора имати реплике "Недостаје ми Соња Хени" и "Зар смо зато овде".

- Учесници: Пуриша Ђорђевић, Пол Мориси, Фредерик Вајзман, Добрила Стојнић, Бранко Милићевић, Срђан Зеленовић, спикер Дејан Ђуровић
- Реализација Бранко Вучићевић, Марко Родић, Надежда Цвијић, Андреј Поповић, Слободан Јоцић; сниматељ, монтажер и редитељ Карпо Аћимовић Година
- Снимано између 21. до 28. јануара 1972, Редакција програма из културе; репризирано 04.03.2011. у "Трезору"

број коментара 0 Пошаљи коментар