Трезор: In honorem

Емисија о Задужбини Илије Коларца која је основана 1878. и завршни део о књижевнику и културном прегаоцу Милану Ђоковићу

Сто година "Коларца" - Специјална емисија снимљена поводом јубилеја угледне београдске културне установе Коларчевог народног универзитета, задужбине Илије Милосављевића Коларца. О историји Коларчеве задужбине, о богатој и значајној активности Коларца на ширењу просвете, науке и културе, говоре културни радници и занимљиви документарни материјали. Емисија ће приказати и свечани скуп који је одржан на дан јубилеја, а уметнички програм изводе Београдска филхармонија и хор Академског КУД "Бранко Крсмановић". Илија Милосављевић Коларац 1878. године тестаментом је сав свој иметак оставио српском народу у циљу ширења науке и културе. Од свег имања требало је основати Фонд за подизање српског универзитета, који ће се звати Универзитет Илије М. Коларца основан сопственим трудом на корист свога народа. Коларчев народни универзитет отпочео је своју програмску делатност 9. октобра 1932. У развитку Коларчеве задужбине уочавају се три периода. Од 1878. до 1886. трајали су судски процеси у којима се тумачио и оспоравао Коларчев тестамент, од 1886. до 1912. организовала су се оба фонда. Књижевни фонд је тада активно радио и објавио 113 дела. Из мноштва доброчинстава издваја се да је Задужбина Илије Милосављевића Коларца дала средства Народном музеју за откуп слика са Прве југословенске уметничке изложбе, приређене 1904, у просторијама Капетан Мишиног здања, тада Велике школе, данас Ректората Београдског универзитета. Тако је основана Југословенска галерија из које су се развиле збирке сликарства, скулптуре и цртежа XX века, најбогатије и најбоље уобличене целине у Србији и некадашњој Југославији. Од 1912. до 1932, после Балканских ратова и Првог светског рата обновљен је рад Књижевног фонда и сакупљана су средства за Универзитет. Пошто је 30-их година XX века вредност имања прилично, Одбор се двоумио да ли да се одмах отвори Народни универзитет, за који је Задужбина имала средства, или да се сачека и касније отвори још један класични универзитет, поред три постојећа у Краљевини. Пошто трошкове за класични Задужбина није могла покрити ни у наредним деценијама, одлучено је да се отвори Народни универзитет, посебно зато што је он и најбоље одговарао смислу Коларчевог тестамента. Министраство просвете је 30. јануара 1928. одобрило употребу Универзитетског фонда за оснивање Народног универзитета. За подизање зграде откупљено је земљиште на данашњем Студенстком тргу. Складно здање Коларчеве задужбине подигнуто је 1932. године. Архитекта Петар Бајаловић, поседујући ванредни осећај за архитектонске финесе, најпре је приступио решавању проблематике простора концертне дворане. У изградњи су примењена најсавременија научна знања о акустици тог времена, па се Велика дворана и данас сматра најакустичнијом салом за потребе музичких извођења у Београду и једном од најакустичнијих у Европи. Од  2013. године Задужбина Илије М. Коларца добила је статус установе културе од националног значаја. (Информације са званичног сајта установе).

- Учесници: Десанка Максимовић, Срђан Барић, Милан Ђоковић, Љубица Цуца Сокић, Бошко Бекрић, Татомир Анђелић, Душан Матић, Вера Вуцелић, Александар Бакочевић, Алеш Беблер, Душан Чкребић

- Спикер Душанка Калањ, сниматељ Ђорђе Ђоковић, сниматељ звука Слободан Костадиновић, редитељ Милорад Лазић, аутор Димитрије Тасић

- Премијерно емитовано 20.11.1978, Редакција документарног програма, уредник Боривоје Мирковић.

О Милану Ђоковићу, трећи део - пробрани записи из Програмског архива Телевизије Србије осветљавају лик и дело Милана Ђоковића: део из образовне серије Кућа за маштање (1991), где га представљајују као особу са најдужим читалачким стажом, ту је затим део из емисије "Трезора" Дивна и Милан Ђоковић (2011),  где упознајемо радну собу Милана Ђоковића, његов писаћи сто, библиотеку, признања и ордење, и слушамо казивање Ђоковићеве песме "Стрепња"... Следи затим завршни део из радио емисије Гост другог програма (1975) у којој на питање новинара Милоша Јевтића како проводи слободно време, Милан Ђоковић одговара да чита и другује са природом, те понавља да он "више воли да сади, сеје и плеви - него да убира плодове". Зар то не говори све о нашем овонедељном јунаку "Трезора", о Милану Ђоковићу.

- Учесници: Нада Маринковић Радовановић, Душан Ђоковић, Милан Јевтић, Милан Ђоковић (архивски записи)

- Уредник истраживач Маријана Чутурило, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Љубомир Плављанић, аутор Бојана Андрић

- Проиведено2017, премијерно емитованње; Редакција за историографију.

 

број коментара 0 Пошаљи коментар