Чим сам стигла у Јужну Кореју наравно одмах сам желела да одем на чувену границу према Северној Кореји јер та граница је постала позната у свету као највећа знаменитост затегнутости и нерешених питања између великих сила. Оно што сам видела није ми деловало ни страшно ни толико раздвојено колико се о томе говори.

Ту су жице, забрана, обезбеђени простори али сарадња међу њима ипак постоји и зато сам се изузетно обрадовала што сам имала могућност да разговарам са саветником председнице Јужне Кореје, господином Ли Дохуном, доскорашњим амбасадором Јужне Кореје у Србији. Изнела сам му своје утиске и тражила нека објашњења о ономе што сам видела на граници.

На тој чувеној граници, где из једне Кореје гледате у другу Кореју, преко једног зида, свесни сте да је једна земља подељена на два дела.

Њихов историјски музеј показује страдања у рату од 1950. до 1953. где се исти народ бори између себе. Велике су биле жртве, и ту је и споменик који је подигнут да обележи страдања, а да укаже да се то никада више не понови. Многе породице су дуго биле раздвојене тражећи своје, али то памте више старији док млади хрле ка напретку, новим технологијама и високом стандарду. Сав тај невероватан напредак Јужне Кореје везан је са често тешко разумљивом, скоро војничком дисциплином.

Посетила сам Инополис сити где се налази чувени Каист Институт који окупља читаве тимове научника и оних који имају идеје за напредак у науци. Ту срећем творца најбољег робота на свету. Професор др Џун-Хо О направио је робота Хуба, самоиницијативно са својом екипом, а онда га је држава подржала улагањима у његове пројекте и наградила великом сумом како би мотивисала његова даља истраживања.

Боравећи у Јужној Кореји схватила сам да памтећи само познате фирме из Кореје, сазнања о овој земљи остају често нејасна и замагљена. Посета централној згради Самсунга ми је доказала да већ негде живот почиње виртуелно, а да ће додир руке заменити клик на понуђеном дисплеју који треба да вам дочара чак и емоцију и да кликом добијате чак и потребну лепу реч коју надахнуто изговара машина. Све је на клик - упозорења, негодовање, комплименти, а људска реч почиње да буде прави луксуз.