Судбина пољопривредних комбината: Оснивање

Влада Федеративне Народне Републике Југославије основала је 1945. године Министарство аграрне реформе и колонизације, са основним задатком да изврши експропријацију земљишта. Тако је земљиште одузето онима који су имали изнад максимума и подељено сељацима, државним пољопривредним добрима и државним предузећима.

У време настајања пољопривредних добара на једној страни били су колонисти, радници, сељаци беземљаши и партијски другови. На другој - предратна интелектуална елита, и домаћини од којих су многи остали без имовине, земље и стоке.

Зашто су оснивани пољопривредни комбинати? Да ли је у тренутку када је у Европи просечна величина пољопривредног поседа била 15 hа укрупњавање обрадивих површина у Југославији могло да буде изазов за повећање приноса и модернизацију пољопривреде? Да ли је разлог био подстицање пољопривреде и економског развоја или су то биле идеолошке творевине кроз које је на најлакши начин започета трансформација приватне у државну, односно друштвену својину? На чему се базирао њихов рад? На принципима тржишне економије или на сигурном откупу вишкова и потпуној заштити од стране државе?

У првој емисији циклуса, који има четири епизоде, учествују оснивачи пољопривредних комбината, професори новосадског и београдског Пољопривредног и Правног факултета, пољопривредни аналитичари и они који су радили у овим некадашњим пољопривредним гигантима.

Захваљујући архиву РТС, неки од гледалаца имаће прилику да се подсете а многи да први пут виде како су изгледале посете Јосипа Броза Тита, који је у друштву чланова краљевских породица, угледних дипломата и политичара тадашњег времена обилазио пољопривредне комбинате и показивао их као мала привредна чуда. Подсетићемо се пољопривредних комбината из Зрењанина, Панчева, Бечеја, Србобрана и многих других који данас не постоје, а пре двадесетак година било их је педесет и снабдевали су половину српског тржишта храном.

Монтажер Марија Богичевић
Уредник емисије Александра Шарковић