Трезор: Трагом старе емисије

Трагом старе емисије - На молбу Др Александре Ђукић-Вуковић, дипл. фармацеута и научног сарадника на Технолошко металуршком факултету у Београду, да јој помогнемо у обради "јединице" на једном часу са студентима, нашли смо се између жеље гледалаца "Трезора" у Расковника и жеље професорке и њених студената. Позвали смо професорку и двоје непосредних учесника у процесу производње гигантског комплекса "Галенике" у Земуну, како бисмо допунили недостајуће податке о свим учесницима у емисији о "Галеници" из 1984. и да би данашња публика сазнала више о једној од највећих фабрика у Југославији, великог међународног угледа и пословања, а посебно о њеном јединственом погону за производњу пеницилина. О радницима и производњи, говоре погонски пословођа Василије Милентијевић (у "Галеници" од 1965. до 2001), дипл. хемичар Емилија Димитријевић (у "Галеници" од 1995. до 1998), говоре о неколико генарација "Галеникиних" инжењера и техничара, о отварањима нових погона половином прошлог века и њихових гашења, преласком на тржишну привреду крајем века.

- Учесници: хемичар Емилија Димитријевић, техничар Василије Милентијевић, Др Александра Ђукић-Вуковић, саговорник Бојана Андрић
- Сарадник сниматељ и уредник истраживач Милена Јекић Шотра, техничар Душан Радић, организатор Гордана Грдановић, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Љубомир Плављанић, аутор Бојана Андрић
- Снимано 02.12.2016, премијерно емитовање; Редакција за историографију

Галеника - из серије Хемија у индустрији. Фабрика фармацетуских производа "Галеника" добила је име по грчком алхемичару апотекару Галену који је живео 200 година пре нове ере. Основана је јула 1945. година, тада са 49 запослених, да би касније имала више од 6000. "Галеника" производи фармацеутске и козметичке препарате, пластичне производе, плекси стакло, а 1950. започела је производњу пеницилина. Видећемо све фазе у процесу производње антибиотика: герминација, предферментација, филтрација, екстракција и финализација.
- Учесници: дипл. инж. Немања Кесер, дипл. хемичар Коста Бабић, дипл. инж. Костадинка Ерски, дипл. физико-хемичар Раде Васиљевић, хемијски техничар Срета Кокар, дипл. физико-хемичар Мирјана Јовановић, на својим радним местима су и Станоје Млинаревић, Јасмина Важић, Љубомир Илић, Мустафа Веби, Милан Петровић, Милан Милошевић, Ксенија Миљковић и др.

- Сниматељ Мирољуб Поповић, сниматељ звука Драган Селаковић, асистент сниматеља Драган Величковић, расветљивач Драган Лончар, монтажер Верица Анђелковић, сценариста и редитељ Мика Милошевић
- Премијерно емитовано 27.09.1984, Редакција школског програма; уредник Ибрахим Хаџић; репризирано у "Трезору" 31.08. и 26.11.2012.

Најава 18. Меморијалног турнира "Играјмо за 16" - Уочи жреба за 18. Меморијални турнир Играјмо за 16, који ће се одржати 8. фебруара, за "Трезор" говори Светозар Станковић у име суорганизатора Спортског савеза Београд. Говори се о томе када и како се Спортски савез Београда прикључио РТС-у у организацији Турнира који су покренуле породице и пријатељи погинулих радника РТС-а у бомбардовању зграде у Абердаревој за време Нато агресује. Затим, како се протеклих година Турнир "Играјмо за 16" проширио од Београда на целу Србију, у сва места где постоје Дописништва РТС-а. Коначно, и како је тај турнир посао Међународни.

- Учесник Светозар Станковић, члан Организационог одбора и представник Спортског савеза Београда; саговорник Бојана Андрић
- Сниматељ Тихомир Митровић, сниматељ звука Драган Ушендић, расветљивач Зоран Николић, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Маријана Чутурило, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Љубомир Плављанић, аутор Бојана Андрић
- Снимано 02.02.2017, премијерно емитовање; Редакција за историографију

Четвртак, 09.02.2017. на РТС Сателит

Избор из ранијих "Трезора": Поводом 90 година од смрти Јована Цвијића и 80 година од смрти Ђорђа Вајферта

Јован Цвијић, географ, ректор Универзитета у Београду, академик (Лозница, 12. октобар 1865 - Београд, 16. јануар 1927)

Два Јована Цвијића Лозничанина - серија Научна баштина. Емисија је посвећена животу и раду нашег научника Јована Цвијића. У емисији учествује Јован Цвијић, младић који је по чувеном рођаку добио име. Он је у овој емисији нека врста наратора који нас води кроз живот научника Јована Цвијића, кроз сва позната места у Лозници али и друга места у којима је живео и радио. У емисији о Јовану Цвијићу, у школи која носи његово име, говори његов последњи живи ученик Милисав Лутовац, а у Етнолошком музеју Милорад Васовић говори о делу Јована Цвијића.

- Учествују Јован Цвијић, Вера Гајић, Милисав Лутовац, Милорад Васовић
- Уредник и сценариста Раша Попов, редитељ Владимир Блажевски
- Произведено 1987, Редакција научног програма, уредник Владимир Јеленковић; репризирано 16.01.2006. у "Трезору"

Ђорђе Вајферт, индустријалац и филантроп, гувернер НБС и Краљевине СХС (Панчево, 15. 07. 1850 - Панчево, 12. 01. 1937)

Од Вајферта до Бипа (скраћено) - У данашњем Трезору гледате део емисије наменски снимане 2013. године поводом одржавања манифестације "Дани европске баштине" а чија је тема била Индустријско наслеђе. Панчевачки индустријалац Игњат Вајферт изградио је прву парну пивару на данашњем "Мостару" 1872, а следеће године производња почиње под именом ''Прва српска парна пивара Ђорђа Вајферта''. После рата Вајферт највећим делом користи ратну одштету да обнови, додатно модернизује и трансформише пивару у акционарско друштво. Пивара је у међуратном периоду могла да произведе годишње и до 180.000 хл пива. Од 1947. године до 13. јануара 1963. године пивара наставља рад као јавно предузеће под именом ''7. јули''. Београдска индустрија пива, БИП, званично започиње рад јануара 1963. године. У састав БИП-а тада улазе Индустрија пива "7. јул" (Вајфертова пивара), ''Пивара Београд'' (Бајлонијева пивара) и предузећа ''Безалко''. Основна делатност удруженог колектива била је производња пива, слада, сирупа, леда и безалкохолних пића. Удруживање означава и почетак знатних улагања у изградњу, реконструкцију и модернизацију погона, који је до тада био на нивоу из периода пре Другог светског рата. Историчар БИП-а Ненад Лукић казивао је, екипи "Трезора", ову историју данашњег БИП-а у лепо очуваној Вајфертовој кући у оквиру БИП-а, а затим нас је са пензионером БИП-а, Васом Васићем, повео путем којим ће ићи посетиоци у Данима европског филма. Најдуже смо се задржали испред ватрогасног возила из времена Вајферта и у варионици пива, а највише се причало о златном периоду БИП-а из доба кад је директор био Тимислав Шешлија, од 1964. до 1978. Ненад Лукић магистрирао је историју на Филозофском факултету у Београду, објављује књиге и публикације као аутор и коаутор, а у БИП-у је од 1990, као историчар у документацији БИП-а од 2011. Васо Васић у БИП-у је од 1963. до пензије и прошао је све фазе рада у свим погонима пиваре, а најдуже, 18 година провео је варионици у подруму. Пиварску школу завшио је уз рад и постао ВКВ пивар. Чика Васа памти све реконструкције и све промене на објектима, као и разне генерације машина у погонима.

- Учесници: историчар документације у БИП-у Ненад Лукић, ВКВ пивар Васо Васић, саговорник Бојана Андрић
- Сниматељ Андреј Оштрбенк, сниматељ звука Слободан Мишић, сарадник-сниматељ Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, координатор Бојана Баланџић, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Зорица Благојев, аутор Бојана Андрић
- Премијерно емитовано 20.09.2013, Редакција за историографију; репризирано у "Трезору" 18.01.2017.