Путујућа изложба антиквитета

Седамнаеста епизода британског серијала Путујућа изложба антиквитета води нас до Краљевског пољопривредног факултета у Глостерширу, где ревија експоната почиње гигантском клопком за уљезе - људске или животињске - направљене 1794. године у циљу заштите газдинстава.

Сасвим на другом крају на скали деликатност налази се, међутим, минуциозно израђен брош од дијаманата у облику лисице, као и бронзана посуда, стари кинески рад, који на травњак доноси Кинескиња. Објашњавајући јој предмет, стручњак окреће посуду и уочава жиг на дну, утиснут кинеским знаковима. У немоћи се окреће власници и пита је: "Можете ли ви ово да прочитате?", на шта власница каже: "То је мандарински кинески, наравно да могу", и чита...

Духовита епизода је појава госпође која показује вазу од финог бојеног стакла коју иначе пере у машини за судове, на шта се стручњак згражава, па објашњава да је ваза бечка, из 1925 ("Па то није тако старо, једва да је старија од мене", каже власница). Потом ће чути цену... и пристати да више никад не пере вазу у машини за судове.

Врхунац емисије је префињени чајник за кога се пред камерама успоставља директна веза са славним адмиралом Хорацијем Нелсоном, то је, дакле, Нелсонов чајник, а пошто Енглези јако држе до својих националних јунака, чајник бива процењен на 20.000 фунти.