Јестива историја

Од постанка цивилизације људи су биљке користили на много различитих начина. Неке од њих, попут кактуса, који су у Латинској Америци чести, разноврсни и са доста јестивих делова, одувек су биле веома значајне у исхрани народа тих подручја. Шпански путописци у 16. веку описују миграције локалног становништва у Мексику: у летњим месецима читава села су се са обала Голфског залива селила у северније брдовите регионе тражећи плодове опунције. На тим теренима остајали би по два месеца.

Листови опунције који се појављују само на младим деловима кувају се као пасуљ. Семенке ове врсте су релативно велике па се често мељу и уз додатак воде од њих се прави јестива каша. Кауиља Индијанци меснату основу цвета прже и једу, а Папаго Индијанци у југозападној Аризони сакупљају плодове кактуса сагуаро, чије се ситно семе једе са плодом. Нопал је део традиционалних мексичких оброка, и сматра се посластицом. Може се конзумирати и у сировом стању као састојак салате, кувати у саставу неког јела, а користи се и за припрему џемова и желеа.

Пошто благотворно делују на људски организам, кактуси су нашли примену и у медицини. Професор нутриционизма доктор Винстон Крејг истиче да је нопал много више од обичне намирнице, а једна од његових бројних добробити је помоћ у регулацији нивоа шећера у крви.
Још увек се воде полемике о томе да ли је кактус воће или поврће, али једно је извесно: од њега се могу правити бројне посластице и укусна јела. Ми вам са сигурношћу смемо препоручити индијску смокву. Остале специјалитете најбоље је да пробате од кувара стручних за припремање јела од кактуса.

Уредник серије: Александра Даничић
Водитељи емисије и сценаристи: Драгана Даничић и Танис Имшировић
Монтажа: Владимир Јовић
Режија: Ивана Стивенс