Љубав, мржња и пропаганда

Документарна серија канадске националне радио телевизије СВС управо се бави истраживањем моћи пропаганде у три историјска раздобља: Другом светском рату, хладном рату и данашњем рату против тероризма.

Љубав, мржња и пропаганда - Други светски рат

Ово је прича о помахниталом свету и рату који је донео страшна разарања. Ово је серија о психологији рата, а не о биткама или војним маневрима. Бавиће се људима, и тиме како су их водили и заваравали, како су их, годинама, непрестано бомбардовали разним порукама. Кад је Адолф Хитлер започео свој освајачки поход, већина Немаца није била спремна да крене у рат. Али нешто се променило. А то нешто је тесно повезано с пропагандом.

Било је то време у којем су нечија уверења била питање живота или смрти - време љубави, мржње и пропаганде.

Некада је написана и изговорена реч имала тежину и значај, па су текстови о кршењу људских права и рушењу моралних вредности изазивали аутентичне и снажне реакције неодобравања и осуде злог и нељудског, наспрам поштовања и захвалности према добром и хуманом. За свој памфлет "Изнад битке", позив Немачкој и Француској да поштују хуманост у Првом светском рату, Ромен Ролан је 1915. године добио Нобелову награду. Временом је морална савест света нагрижена до такве мере, да више не постоје реакције на очигледне лажи, повреде људских права и злоупотребе медија, које се свакодневно догађају. Почело је великом и застрашујућом променом, која се догодила у време успона тоталитарних режима у Немачкој и Совјетском Савезу, мада и преостали делови света нису остали имуни. За настанак ове промене најодговорнија је пропаганда, реч која је настајала под окриљем цркве и која је у фашизму и стаљинизму нашла плодно тло за бујање и блистање.

Иако је пропаганда стара готово две и по хиљаде година, требало је да дође XX век у коме је развој масовних медија понудио плодан терен за њено ширење, а глобални сукоб покретачку силу за њен раст. Истраживање пропаганде XX века нужно почиње разматрањем саме дефиниције појма. Мада пропаганда може да буде спонтана, најчешће је то свесни промишљени покушај обликовања јавног мњења (или публике) кроз преношење идеја и вредности, како би директно или индиректно служли интересу пропагатора.

"Велика лаж" је дефинисана као намерно искривљавање истине за политичке циљеве. Од легенди о зверствима Сарацена током крсташких ратова, па до прича о коришћењу новорођених беба за производњу сапуна током I светског рата, "велика лаж" је одувек била најбоља роба на полицама пропаганде. Хитлер је тврдио да пропаганда за масе мора да буде једноставна и да циља најнижи ниво интелигенције. За њега је важило правило: "Веће је боље", јер "велика маса људи лакше пада као жртва велике лажи".

Хитлерова мучна пропаганда достигла је свој врхунац у антисемитизму. Док су се нацисти грабили за власт, приморавајући већину уметника (писаца, глумаца и редитеља) на емиграцију, док су испред универзитета спаљивали дела, док су уметнике жигосали као један од узрока "дегенерације Немачке", филмска индустрија је требало да постане једно од најмоћнијих средстава пропаганде против Јевреја. Зато су 1939. снимљени први анти-семитски филмови, међу којима су најсуровији били играни филм "Јеврејин Зис" и документарни филм "Јеврејин луталица". Непосредне последице ових антијеврејских филмова су потврдиле циљеве њихових наручилаца. Документовано је да су затвореници, после пројекција, били још више малтретирани, а да су млади Хитлеровци у Бечу, пошто су видели филм "Јеврејин Зис", изгазили једног старог Јеврејина.

Данас смо сведоци бројних предизборних кампања које су оличења пропаганде нашег доба. Оне су у својој инерцији непрекидне, па су политичари и политичке странке на тај начин све више у кампањи, а све мање у суштини политике. Мајстори пропаганде међу њима, под плаштом политичких активности, успешно манипулишу јавношћу и злопотребљавају институције система искључиво у једном интересу - да сачувају и ојачају своју позицију.

Небојша Брадић