Јестива историја

Хлеб је на специфичан начин пратилац човека од рођења па до смрти; и после смрти. Имао је значајну улогу у еволуцији и животу човека и нема цивилизације која није познавала хлеб у разним облицима - од тврде неукусне погаче па до војничког следовања.

Када је човек почео да једе хлеб у раном праисторијском периоду, била је то тврда неукусна погача, али је била храна. Временом, осим што је био кључан за преживљавање, хлеб је постао симбол и део религије, наших обичаја и традиције. Хлеб је имао значајну улогу у еволуцији и животу човека.

Можемо да кажемо да су и друге цивилизације (не само хришћанске) познавале хлеб. Кинески цар је 2800. године пре Христа дао и те каква "упутства" за хлеб, односно пшеницу и остале житарице. Немојмо заборавити ни претколумбовску Америку и друге велике народе. Исламска култура и традиција нису толико везане за митологију хлеба, али живећи поред хришћана они су такође прихватили хлеб у својим обичајима. Нема цивилизације која није познавала хлеб; да не говоримо о тој старој цивилизацији као што је грчка или египатска.

Откад је човек направио професионалну војску ‒ отад постоји војнички хлеб. Појавио се још у старом Египту. Фараон је имао своје професионалне пекаре, које су производиле хлеб и тај хлеб је одлазио свештеницима који су га затим давали војсци или исплаћивали бирократама. Рим се одржао на хлебу, а њихови рецепти били су блиски данашњим. Турска војска је имала свој професионални хлеб који се звао "тај". Тај на арапском значи следовање. Турци су прихватили тај израз, који преко Турске долази у нашу војску. Српска војска је једна од првих која је увела хлеб као редовно следовање војницима. Кроз историју постао је жива ризница колективног памћења, сведочанство о етичким и симболичким вредностима, најтежим условима егзистенције и падом људи у рату. Осим оружјем водио се и изазивањем несташице хлеба и хране далеко од фронта.

Наша култура је врло богата обичајним хлебом. Има централно место на нашим славама и другим обичајима. Хлеб који данас најчешће купујемо је производ без веће биолошке вредности. Да су и сами пекари свесни те чињенице говори и појава такозваних "обогаћених" врста хлеба, што је заправо покушај враћања хранљивих материја брашну из кога је претходно то и одузето. Гледајући "Јестиву историју" сазнајте још безброј занимљивости о хлебу и научите како се праве разноврсне вресте хлеба широм света.

Уредник серије: Александра Даничић
Водитељи емисије и сценаристи: Драгана Даничић и Танис Имшировић
Монтажа: Владимир Јовић
Режија: Ивана Стивенс