Мала моја из Босанске Крупе

Документарни филм Пурише Ћорђевића

Филм је, по речима самог аутора, својеврсна, до сада мало позната и скривена биографија Бранка Ћопића, једног од најзначајнијих писаца, песника и сатиричара спрске књижевности.

"Мислим да је остао дуг према човеку изузетне маште, узбудљивом писцу који је у својим књигама спајао дечје снове, хумор и оштру сатиру, и да његов живот коначно треба да добије ону истиниту, још неиспричану причу. Прегледао сам дванаест његових књига, запрепашћен мотивима, текстом, даром, почев од оних које је писао за децу, преко песама које је посветио својим саборцима и јунацима из партизанских дана. На крају сам стигао до једне велике и изузетне књижевне производње, коју је започео 1945. До почетка Другог светског рата, у Политици је објавио сто двадесет шест прича, а у рат ушао као писац, не само као борац. По његовим причама снимио сам три кратка филма и један играни - Јабука", истиче Ђорђевић.

Као јединог непосредног сведока у документарцу "Мала моја из Босанске Крупе" видећемо Момчила Срећковића, кога су Ћопић и његова жена Цица као дечака издржавали, школовали и бринули о њему. Он је и једини који данас зна праву истину о Ћопићу и он ће испричати у филму како су изгледала последња два сата у животу овог великог писца.

Документарац "Мала моја из Босанске Крупе", настао у продукцији ДКСГ и Академског центра (сниматељ: Миодраг Милошевић, сарадник: Бојана Андрић, музика "Ритам слободе" Драгољуба Ђуричића), премијеру је имао на Фестивалу ауторског филма 2015. године.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(среда, 26. окт 2016, 06:36) - Анониман [нерегистровани]

Бранкова башта и Пуришин амаркорд

На неки начин, који још увек нисам одгонетнуо, у мојој близини су три књиге, које су скоро четири деценије, везане за неке моје тренутке и путовања у себи. То су: "Сјећања" Меше Селимовића коју читам када ми се учини да прејако осећам тежину живота; "Башта сљезове боје" Бранка Ћопића коју читам када снагу лирских прича свих боја ништа не може да заустави у уклањању осећаја тежине живота и "Писма из мале вароши" Пурише Ђорђевића када хоћу да осетим боје и мирисе мог родног града (мој амарокорд). Два потоња писца су можда и два највећа лиричари српске и југословенске књижевности. Сваки на свој начин. Знао сам да ће да се сретну у тренутку када су се сусрела њихова времена. Није могло да буде другачије а ја осећам топлину простора који су они омеђили за навек.