Трезор и Осма врата: In honorem

Осамдесет година интербригада - У одбрани Шпанске републике учествовало је око 40.000 интербригадиста-добровољаца слободе из више од педесет земаља. У том, историјски јединственом, покрету међународне солидарности нашло се преко 1750 добровољаца из тадашње Југославије.Та битка је у Шпанији тада изгубљена, Шпанија је завршила у диктатури која је потрајала готово 40 година. Социолог и дугогодишњи пријатељ "Трезора" Мило Петровић, председник Удружења "Шпански борци 1936-1939" и ове године  поводом обележавања 80 година од оснивања Интернационалних бригада, у кратком разговору најављује вишедневни мултимедијални програм који је Удружење и ове годијне спремило и то у сарадњи са међународним фондацијам који негују ову традицију. Издвајамо само неке садржаје: "Деца рата" (изложба докумената о 3000 деце, које је влада Шпанске републике евакуисала почетком 1937. у Совјетски Савез); неколико играних и три документарна филма, новије производње која до сада нису код нас приказана; два округла стола са гостима из Шпаније и друго. Централно место је Југословенска кинотека у Узун Мирковој 1

- Учесници: Председник Удружења "Шпански борци 1936-1939" Мило Петровић, саговорник Бојана Андрић

- Сниматељ Милена Јекић, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Драгиша Ђокић, уредник Бојана Андрић

- Снимано 04.10.2016, премијерно емитовање; Редакцијаза историографију.

Коста Нађ - из серије Портрети, аутор Милан Тополовачки у оквиру овог телевизијског портрета има велики и свеобухватни посао да наслика хероја два велика рата, шпанског и ИИ светског рата, револуционара, логораша, команданта, борца, саборца, победника и како аутор каже: "...Вечитог сањара црвене будућности". Портрет Косте Нађа снимљен је 1974.  и 1975. године када се управо навршавало 30 година од победе над фашизмом у ИИ светском рату и скоро четрдесет је прошло од одласка Косте Нађа у  Шпанију у редове храбрих интербригадиста те је временски одмак таман толики да се сећања освеже и утисци из ратног периода преплету са тридесет година мирнодопског живота. У својој кући у Петроварадину, у  којој се родио 1911,  Нађ се сећа лепог детињства и петроварадинскких лагума где су се као деца играли у близини војне касарне. После преране смрти родитеља мора да напусти гимназију у Загребу и пребацују га у војну школу коју завршава као најбољи у генерацији. После интересовања за "црвени летак" две године борави у затвору, након чега напушта земљу и ради у иностранству све до избијања рата у Шпанији где одлази као један од првих интенационалаца са ових простора. Ратовао је 15 месеци и био 4 пута рањен. Због својих успеха и доказане храбрости примају га у КП Шпаније 1937. Најупечатљивија му је заувек остала битка на Ебру. У емисијии на шпанском рецитује и своју омиљену песму из шпанског рата. Од првих дана је укључен у антифашистуички рат на нашим просторима и организационо и војно и тактички и до самог краја на првим је борбеним линијама. Даље се пред гледаоцима живописано нижу сећања од Баније, Кордуна и Босанске крајине, где је обучавао партизане на почетку рата па све до чувених победа код Кључа, Јајца, Приједора, Крупе, Санског моста, које је стратешки и војно извојевао па до самог крај рата када је са својом војском преко Драве ишао до Марибора где је заробио преко 100.000 непријатељских војника а на крају на самој граници са Аустријом и самог генерала Лера, који је у широком националном сећању најпознатији као човек који је 1941. бомбардовао Београд.

- Учесници: Коста Нађ, Бранко Ћопић, Сантијаго Кариљо, Бранко Бокан

- Сниматељ Стеван Ландуп, асистент сниматеља Доне Зипевски, сниматељи тона Душан Попов, Велимир Пејчић, музички сарадник Доријан Шетина, расветљивач Радмило Митрић, текст читао Мирослав Митровић, организатор Раде Пејчиновић, монтажер Дивна Богуновић, консултант Ђорђе Радишић, сценарио и режија Милан Тополовачки

- Премијерно емитовано 1975, Редакција документарног програма.