Трезор: Сећања

Академик Драгослав Срејовић (Крагујевац, 8. октобар 1931 - Београд, 29. новембар 1996)

Приликом репризе у "Трезору" 2005, уредница Маја Сковран представља археолога Драгослава Срејовића: "Археологија је једна од друштвених егзактних наука, али одвајкада носи вео мистерије, који управо потиче људску радозналост. Од свесног историјског схватања света, опчињеност временом, било прошлошћу или будућношћу окупирала је човека. Академик Драгослав Срејовић, истакнути археолог светског угледа, својим открићима и тумачењима прошлости свакако је унапредио и обогатио српску и европску археолошку науку. Срејовићева најзначајнија археолошка открића су Лепенски вир и Гамзиград. Открићем културе Лепенског вира и тумачењем њених особености као једне од најстаријих европских цивилизација, начињен је битан помак у сагледавању историјске стратиграфије Подунавља. Не од мањег значаја била су Срејовићева открића у Гамзиграду на локалитету Фелиx - Ромулијана. Драгослав Срејовић је био велики научник широког интересовања, љубитељ уметности, посебно сликарства и велики маштар. У својим изучавањима прошлости давних цивилизација, увек је настојао да докучи схватања и размишљања о животу људи који су их стварали."

Научник визионар, Трезор - сећање на археолога Драгослава Срејовића износи академик проф. Никша Стипчевић којег је Маја Сковран посетила са екипом "Трезора" у његовом кабинету у Српској академији наука и уметности, 4. децембра 2004. године. Приликом премијерног емитовања 2005, овом делу разговора претходила су Чини добро добра ради и Не само археологија, емитована два дана раније.
- Премијерно емитовано 17.03.2005, репризирано 05.05.2005

Академик Драгослав Срејовић - из серије Оставштина за будућност. Драгослав Срејовић (1931-1996) археолог, професор Филозофског факултера у Београду, члан САНУ. Открио преисториски локалитет Лепенски вир, значајан за познавање преисторијске културе човечанства уопште. Објавио многе расправе и прилоге из балканске преисторије и античке археологије. У емисији Срејовић прича о свом детињству у Крагујевцу, тешкоћама око школовања, сиромаштву након рата, својим професорима, доласку на студије у Београд, о свом осећају "детета из провинције", о својој професији и зашто га је привукла археологија, о професору Милоју Васићу... Потом приповеда о свом научном раду и открићима од светског значаја; говори о раздобљу Римске империје, о три императора која потичу са ових простора, о књигама које треба да заврши које он назива "Српска археолошка трилогија" или "културни трезор". Његова исповест је илустрована породичним фотографијама из живота и изложбом Српске академије наука "Римски градови на подручју Југославије". Стихове Миодрага Павловића чита Даница Радуловић.

- Учествују: Драгослав Срејовић, Миливоје Бегенишић, Даница Радуловић
- Редитељ Божидар Николић, уредник Миливоје Бегенишић
- Произведено 1984, Редакција документарног програма; репризирано 17.03.2005, 05.05.2005. у "Трезору"

Уторак, 04.10.2016. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора": Нова емисија из серије "Док је света и века": музички живот музичара и музичког продуцента Жарка Вукашиновић

Златно доба народне музике, Трезор - Музички живот Жарка Вукашиновића, први део, тридесетседма емисија из серије Док је света и века - Жарко Вукашиновић радни век провео је у Радио Београду. Најпре као музичар у Тамбурашком оркестру Максе Попова, а потом као музички продуцент Народног оркестра РТБ. Тамбуру је заволео као дечак. Неколико година касније почео је да свира у Културно-уметничком друштву „Бранко Цветковић" у Београду где је упознао Максу. Упоредо је свирао и у његовом оркестру који је пратио познате певаче Радио Београда. Поред тамбуре, Жарко је свирао гитару и наступао са многим оркестрима југословенске естраде. У данашњој емисији Жарко Вукашиновић говориће о сарадњии са Тамбурашким оркестром Максе Попова, времену када су постојали високи критеријуми у народној музици и значају Радио Београда у очувању наше музичке традиције.

- Учесник: Жарко Вукашиновић, саговорник Сандра Милошевић
- Аутор и водитељ Сандра Милошевић, сниматељ Зоран Савић, асистент сниматеља Драган Барац, сниматељ звука Љуба Јовановић, микроман Миљан Грубановић, расветљивач Миле Илић, организатор Добривоје Илић, монтажер-реализатор Бранислава Теодосић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 25.06.2015, премијерно емитовано 15.09.2016. у "Трезору", Редакција за историографију

Златне жице тамбурице, мали концерт Александра Дејановића - избор војвођанских песама из музичке серије Силуете. Нумере "Уморено злато моје", "Мој чардаче" и "Четир коња дебела" изводи вокални солиста Александар Дејановић.

- Учесник: Александар Дејановић
- Уредник серије Бошко Пантић, сценариста Нино Миленковић, главни камерман Милоје Лазић, камермани Фатмир Нуши, Јован Радовић, Марко Стојановић, тон мајстор Бошко Николић, мајстор светла Ненад Цветковић, секретар реализатор Вукица Бешевић, помоћник редитеља Драгослав Миловановић, редитељ Владимир Момчиловић
- Произведено 1984, Музичка редакција; репризирано 15.09.2016. у "Трезору"

Уторак, 04.10.2016. на РТС 3

Избор из ранијих "Трезора": Две емисије о Мири Траиловић поводом 50. Битефа

Bonsoir madame Траиловић - Поводом двадесетпетогодишњице Битефа и годишњице смрти доајена позоришне уметности у нас, настала је ова емисија посвећена сећању на Миру Траиловић, оснивача и директорку Битефа, дугогодишњу директорку Атељеа 212, директорку и селекторку Театра нација... Кроз документарни материјал, непосредне исказе сарадника и пријатеља Мире Траиловић, аутори реконструишу богату животну и радну биографију личности која је била врхунски аниматор позоришног живота, редитељка значајних позоришних и телевизијских пројеката и, истовремено, амбасадорка југословенске културе у Европи и свету.

- Учесници: Мира Ступица, Драган Николић, Јован Ћирилов, Борка Павићевић, Љубомир Драшкић, Ричард Шекнер, Елен Стјуарт, Рут Нелзон, Зора Колаковић
- Сценарио Мира Оташевић & Бојана Андрић; режија Милан-Пеца Николић
- Премијерно емитовано 27.10.1991. реприза 17.11.1991; Редакција играног програма, уредник Милован Витезовић; репризирано 03.03.1999. у циклусу Теветака & Траг и 09.08.2002; 14.09.2009, 24.11.2014. у "Трезору"

Мира Траиловић - из серије "Мали програм" која се почев од 1977. снимила многобројне епизоде у којима су представљени истакнути уметници и научници, што је подстицајно деловало на младе. Цитирамо један део из Мириног излагања: "...Важно је да човек нађе посао који њему одговара, кад осети радост у том послу онда му дан изгледа кратак, онда му је жао времена које проводи у спавању јер му се чини да је то време изгубљено... али то не значи да станете кад постигнете максимум, то треба да оставите, а да пређете на друго нешто... Била сам на Радију (1949-1951), то ми је постало досадно, па сам осмислила да публика дође у студио и присуствује јавном извођењу и снимању радио драме; глумци су говорили текстове пред микрофоном а публика их је гледала, и то је био зачетак камерног позоришта... Онда смо нашли напуштену библиотеку "Борбе" и ту створили позориште..." На крају Мира светује: "Да радите посао који волите, да у томе истрајете, а да сачувате свежину, па и кад године дођу да увек имате ту младалачку потребу за стварањем нечег новог."

- Уредник серије Винка Матијашић, редитељ Тања Феро
- Премијерно емитовано 04.101987, Редакција школског програма