Трезор: Премијера и репризе

Поводом ретроспективне изложбе Томе петернека у Павиљону "Цвијета Зузорић"

Код Петернека на фестивалу - Први интернационални фестивал фотографије "Месец фотографије у Београду" одржан је 31.03 до 23.04.2016, посетиоци су на 20 локација у граду могли да виде изложбе домаћих и страних фотографа. Прва недеља фестивала била је посвећена српском фотографу Томиславу Петернеку. Ретроспективна изложба Томислава Петернека отворена је 31. марта у Уметничком павиљону "Цвијета Зузорић", где је представљена 101 фотографија, од којих је 74 рађено аналогно, настале током 62. године фотографовог уметничког рада. Изложба је мали део стваралачког опуса Петернека, који је новинску фотографију претворио у уметничку из које се може написати текст са хиљаду речи... Од првих радова из Крагујевца, рађања живота, дојиља, до страшног рата, неке поруке и нису баш лаке, али свака може да учини да будемо бољи и другачији.

- Учесници: фотографи Томислав Петеренк, Бранко Белић и Александар Трбовић; историчар уметности Славко Тимотијевић, композитор Зоран Симјановић, новинар и рок критичар Петар Поповић, фотограф и организатор фестивала Давид Пужадо

- Сниматељ Бојан Маројевић, сниматељ звука Мирослав Ђурашиновић, расветљивач Синиша Косић, сарадник-сниматељ Милена Јекић Шотра, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Маријана Чутурило, преводилац Зорка Милинковић, графичка обрада Милена Марковић, Драган Владисављевић; монтажери Љубомир Плављанић, Јован Бановић, аутор Бојана Андрић

- Снимано 31.03.2016. у Уметничком павиљону "Цвијета Зузорић", премијерно емитовање, Редакција за историографију.

Крај миленијума - Уз изложбу је у кино сали Уметничког павиљона "Цвијета Зузорић" приказиван и кратки филм Крај миленијума, у продукцији "Бикић филма", који је својевремено добио Гран при на Фестивалу документарног филма у Београду, а који је састављен од Петерникових ратних фотографија са простора бивше Југославије, уз музику Ксеније Зечевић Томислав Петернек снимио је оно што обичан човек доживљава у рату, свој архив ставио је на располагање редитељу Николи Стојановићу и тако је настао овај потресни филм.- Аутор фотографија Томислав Петернек, камера Ненад Пукмајстер, Благоје Лупа, Радослав Владић; тон и тонски ефекти Милан Стојановић, Светоллик Зајц; монтажа Соња Ђорђевић, музика Ксенија Зечевић, сценарио и режија Никола Стојановић

- Произведено 1995, Студио Бикић.

Уторак, 06.09.2016. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора": Први део "Уметничке вечери" о песникињи Емили Дикинсон, затим адаптација монодраме о њеном животу и стваралаштву

130 година од смрти Емили Дикинсон

Америчку песникињу Емили Дикинсон (Амхерст, 10. децембар 1830 - Амхерст, 15. мај 1886) сматрају једном од највећих песникиња свих времена. За живота објавила је само неколико песама, а постхумно је откривено преко 1000 песама које су затим објављене у шест томова, подељене у четири категорије: песме о природи, времену и вечности, љубави и животу.

Емили Дикинсон - реконструкција емисије "Уметничко вече" емитоване у четвртак, 11. септембра 1986. на Другом програму ТВБ у 21.25 која је садржавала анкету Миле Костић спроведену у публици после представе на сцени "Бојан Ступица" ЈДП-а Лепотица Амхерста редитеља Владе Петрића (премијера 09.01.1985) и уводник уредника Џевада Сабљаковића, затим је емитована у целини ТВ драма Лепотица Амхерста, произведена 1985, у адаптацији и режији Станка Црнобрње.

- Учесници: Мила Костић, Џевад Сабљаковић

- Премијерно емитовано 11.09.1986, Уметнички програм ТВБ; репризирано 17.05.2011, 02.06.2015. и 18.07.2016 у "Трезору".

Лепотица Амхерста - Адаптација монодраме коју је Владимир Петрић режирао у Југословенском драмском позоришту, приказује живот и песничко стваралаштво америчке песникиње Емили Дикинсон. У овом комаду Емили говори о односу према оцу, као и о својој неоствареној љубави...

- Улоге: Дара Чаленић, Ферид Карајица, Љиљана Благојевић, Риалда Кадрић, Стојан Дечермић, Дубравко Јовановић, Олга Познатов, Горан Букилић и др.

- Писац Вилијам Лус, уредник емисије Радомир Путник, сценограф Милица Ејдус, костимограф Нада Перовић, техн. вођство инж. Андреј Баранов, сниматељ звука Милорад Мартиновић, мајстор светла Ружица Тубић, слика Бранислава Вујић, Зоран Митровић, Радомир Живановић; електронска монтажа Радивој Милојковић, камермани Слободан Обрадовић, Бранислав Кузмановић; редитељ Станко Црнобрња

- Произведено 1985, премијерно емитовано 1986, Редакција драмског програма; репризирано 17.05.2011, 02.06.2015. и 18.07.2016. у "Трезору".

 

Уторак, 06.09.2016. на РТС 3

Избор из ранијих "Трезора": Емисија из 1998. поводом 50 година Факултета драмских уметности

Шездесет година ФДУ - Факултет драмских уметности основан је као Академија за позоришну уметност, уредбом владе Федеративне Народне Републике Југославије, децембра 1948, а 1950. године припојена јој је Висока филмска школа. Настава је почела 12. фебруара 1949, а први професори глуме били су Мата Милошевић и Јозо Лауренчић, њихови асистенти Мирослав Беловић, Стево Жигон и Соја Јовановић, први професори режије Бојан Ступица и др Хуго Клајн, први ректор и декан академије био је Душан Матић. Почетком шездесетих година долази до промене назива у Академија за позориште, филм, радио и телевизију, а 1973. назив је промење у данашњи - Факултет драмских уметности. Данас се на ФДУ студенти обучавају на девет смерова: глума, позоришна и радио режија, драматургија, менаџмент културних делатности - позоришна и радио продукција, филмска и телевизијска режија, филмска и телевизијска продукција, камера, филмска и телевизијска монтажа, и снимање и обрада звука.

- Произведено 2008, премијерно емитовано у "Трезору" 11.12.2008, репризирано 17.02.2009, Редакција за историографију.

Факултет драмских уметности, Виват академија, I и II део - ова серија Школског програма почела је да се емитује 1998. године. Настала је са намером да матурантима олакша избор занимање након средње школе, упозна их са условима уписа и начинима студирања на појединим факултетима, и уједно прикаже рад високошколских установа. У овој емисији представљен је Факултет драмских уметности у Београду. У првом делу емисије представљају се катедре за глуму, позоришну и радио режију, драматургију, позоришну и радио продукцију и историју и теорију. О настанку катедри, условима уписа, теоријској и практичној настави говоре професори и шефови катедри: Владимир Јевтовић, Славенко Салетовић, Јован Христић, Александар Кораћ и Небојша Ромчевић. Кратак приказ рада Факултета драмских уметности дају и редовни професор у пензији Алојз Ујес и декан Љиљана Мркић-Поповић, а о факултету из свог угла говоре и студенти. У другом делу емисије о Факултету драмских уметности у Београду, представљају се катедре за филмску и телевизијску режију, камеру, монтажу, филмску и телевизијску продукцију и најмлађа - Катедра за снимање и обраду звука. Студенти говоре о свом избору и виђењу будуће професије, а о почецима рада појединих катедри, припреми и полагању пријемних испита и начину студирања сведоче професори и шефови катедри: Андрија Ђукић, Милорад Глушица, Јелена Ђокић, Зоран Поповић и Рихард Мерц. У емисији ће бити речи и о изградњи новог филмског студија у оквиру факултета у коме ће се одвијати практична настава, о летњој филмској школи, раду Института за филм и издавачкој делатности факултета.

- Учесници: декан ФДУ проф. др  Љиљана Мркић Поповић, шеф катедре за глуму проф. др Владимир Јевтовић, шеф катедре за позоришну и радио режију професор Славенко Салетовић, професор Јован Христић, проф. Александар Кораћ, продекан ФДУ доцент мр. Никола Маричић, асистент мр. Небојша Ромчевић, професор у пензији Алојз Ујес, проректор ФДУ Светозар Рапајић, шеф катедре за филмску и ТВ режију Андрија Ђукић, проф. Милорад Глушица, проф. Јелена Ђокић, проф. Зоран Поповић, студент Оливера Кристић, шеф катедре за снимање и обраду звука Рихард Мерц, шеф филмског и телевизијског студија Александар Ивањиков, заменик директора института доц. мр Горан Пековић, педагог Соња Жарковић

- Стручни консултанти проф. др Јово Тодоровић, Соња Жарковић; лектор Милина Ђого, сниматељи Слободан Момчиловић, Бојан Ракић; сниматељи звука Урош Ковачевић, Срђан Басарић; монтажери Мирослав Војиновић, Милан Марковић; редитељ Радослав Московлић, уреднице Блаженка Бијелић, Татјана Ивановић.

- Произведено 1998, Редакција школског програма, уредник др Мирослав Савићевић; репризирано 11.12.2008, 17.02.2009. и 16.05.2011. у "Трезору"

број коментара 0 Пошаљи коментар