Енциклопедија за радознале

Беловодски споменици

Село Бела Вода код Крушевца познато је по каменоломима из којих се вади надалеко чувен беловодски пешчар. У самом месту има неколико успешних мајсторских каменорезачких радионица које украшавају цркве, јавне зграде, клешу споменике. Традиција клесарства је дуга, већину цркава и манастира моравске школе из 14. века украсили су овдашњи мајстори. У Белој Води постоји Музеј клесарства.

Бигар

Водопад Бигар се налази на Старој планини, на потоку Буковски до, неколико километара јужно од Калне на путу ка Пироту. Водопад је висок око 35 метара и уједно представља ушће у Стањанску реку. Због камена који од таложења каменца ствара сама вода, Бигар је добио име и заштићен је као благо природе. Овај камен, се још зове и водени камен, седра или водени мачак. Занимљиво је да се вода са Бигара може пити. Неколико стотина метара узводно налази се манастир Светог Онофрија из 13. века.

Кула Тодора од Сталаћа

Тодорова кула, Кула Тодора од Сталаћа, средњовековно је утврђење недалеко од Сталаћа, од кога су данас опстали само остаци донжона, због чега се цео локалитет обично назива "кулом". Сматра се да је кулу подигао кнез Лазар Хребељановић, на остацима античког града, као и цркву у близини од које је данас остало само звоно у црквеној порти на коме пише да је направљено 1384. године у Милану.

Катинкино гробље

Породица Сурланџис из Пирота деценијама брине о споменику који достојанствено повезује Грчку и Србију. Они су чувари Грчког војничког гробља у Пироту које је настало у годинама после Првог светског рата. У њему почивају остаци 358 грчких војника и официра, који су крајем Великог рата страдали у околини Пирота. С колена на колено, ова фамилија преноси аманет прабабе Гркиње, Катине Левандис, која се током Првог светског рата, као болничарка, заљубила у пиротског наредника Јована Станковића, да би се после „размирице" удала за њега и постала пиротска снаха.

Богородица у Доњој Каменици

Црква Свете Богородице у Доњој Каменици код Књажевца је задужбина непознатог властелина и потиче из прве половине 14. века. Сматра се за најоригиналнији и највреднији уметнички споменик Епархије тимочке. Основа Цркве Свете Богородице у Доњој Каменици је у облику уписаног крста, засведена је полуобличастим сводом, а њено кубе почива на пандантифима. Стилски архитектура Црква Пресвете Богородице је комбинација романике, готике и моравске архитектуре. Живопис ове Цркве у Доњој Каменици је од изузетне вредности.

Сниматељ: Периша Ђинђић

Стручни сарадник: Милутин Дедић

Аутор: Миодраг Зупанц