Трезор: Трезорско лето 2006

Катедра за општу књижевност: Историја - Београдски универзитет, и српска наука и култура уопште, добили су ову врсту студија пре Сорбоне, Стразбура или женевског универзитета. Светомир Николајевић постављен је кнежевским указом за "суплента Велике школе а за Катедру опште историје литературе с нарочитим погледом на литературу Словена и Срба". Ипак, код нас се настава светске књижевности изводи још од 1852. године, када је Матија Бан, у намери да својим слушаоцима омогући да се критички, са становишта словенског књижевног наслеђа упознају са француском литературом, на београдској Великој школи одржао предавање о "француско славјанској присподобљеној књижевности". Крајем двадесетих година прошлог века Катедра за општу књижевност је одиграла улогу матице у стварању више катедара за стране језике и књижевности, које су се од ње одвајале и осамостаљивале. У том процесу Катедра је за следећих четврт века престала да самостално постоји, а обнавља је 1954. године професор Војислав Ђурић, најпре на Филозофском а затим и на Филолошком факултету Београдског универзитета, под називом Катедра за светску књижевност. Професор Ђурић одредио је физиономију плана и програма нове групе придајући посебан значај настави теорије књижевности и историји светске литературе. Први дипломац обновљене Катедре био је Данило Киш. У последњих педесет година на њој су наставу држали, између осталих Рашко Димитријевић, Милан В. Димић, Радослав Јосимовић, Драган Недељковић, Ивана Богдановић, Владета Кошутић, Перо Мужијевић, Зоран Гавриловић, Никола Милошевић, Иво Тартаља, Светозар Петровић, Леон Којен, Љубиша Јеремић...

- Учесник Адријана Марчетић, доцент на Филолошком факултету
- Премијерно емитовано 13.07.2005; Редакција за историографију.

Војислав Ђурић - из серије Оставштина за будућност. Разговор са професором Војиславом Ђурићем, обновитељем и  шефом Катедре за општу књижевност води Слободан Ракитић. Професор Војислав Ђурић (Мало Крчмаре, 17. јануар 1912 - Београд, 27. јул 2006) историчар књижевности, универзитетски професор и академик. Оснивач данашњег Института за теорију књижевности и уметности.

- Текст чита Мирјана Вукојчић; звук Драган Марковић; монтажа Гордана Поповић; сниматељ Милош Спасојевић; режија Милош Радовић; уредник Миливоје Бегенишић
- Производено 1986, Документарна редакција; репризирано 13.07.2005. у "Трезору".