Културна баштина Србије: Заштита раданског подручја

Наука је поуздано утврдила да је Радан са околним планинама најстарије вулканско подручје на Балкану чија активност се смешта у период од пре 35 милиона година. Као последица тих активности данас је цело подручје богато природним феноменима. Ту је већ добро познат геолошки феномен је Ђавоља варош, феномен базалтних стубова, гајтанска калдера и други.

Хидролошки посматрано раданско подручје са минералним и бањским водама, као и хидролошким феноменима и лепотама спада у врх на лествици природних вредности. По богатству биљним и животињским врстама Радан планина је рангирана одмах иза Старе планине, која је површином знатно већа, те Радану и ту може припасти прво место уколико би се број биљних врста рачунао према величини подручја. Културно историјско наслеђе је на раданском подручју значајно не само у оквирима наше земље него и у свету.

Довољно је поменути неолитско насеље Плочник, Царичин град из 6. века, аквадукт који га је снабдевао водом, мноштво рановизантијских базилика и свакако прве две задужбине Стефана Немање, родоначелника династије Немањића и утемељивача српске средњовековне државе, Свету богородицу и Светог Николу, па закључити да је раданско подручје кроз целу своју историју имало посебан економски, културни и политички значај.

Све то било је разлог да Министарство пољопривреде и животне средине у сарадњи са заводом за заштиту природе припреми студију и документ о проглашењу раданског подручја за споменик природе. Посебно је у складу са препорукама УНЕСКА, а на темељима стварних вредности, предвиђено и оснивање Геопарка раданског подручја.

Аутор серије Милица Бајић Ђого, сниматељ Драган Живић, монтажа Влада Радовановић, режија Лела Јанић и Милица Бајић Ђого.