Нова епизода серије „Заборављени умови србије" посвећена је Љубомиру Стојановићу нашем знаменитом научнику, филологу и издавачу старих српских споменика, професору Велике школе, академику и политичару.

Љуба Стојановић сасвим је особита личност у историји српске науке и културе. Човек који припада плејади оних стваралаца с краја 19. и почетком 20.века, без чијих би радова на језику, старој књижевности и историји, данашњица сасвим другачије изгледала.

Његова интелектуална и радна снага била је изузетно велика а његови сакупљачки послови, прибављање и објављивање грађе за познавање српске националне историје, вођени снажним патриотским побудама, заправо су једна врста свесног жртвовања, за које су способни само изузетно ретки појединци.

Љуба Стојановић је сматран у току своје политичке каријере за најморалнијег српског политичара и изузетно поштеног и принципијелног човека.

После завршене Велике школе, уз помоћ свог професора Стојана Новаковића, наставља студије у иностранству у Бечу код Миклошића, у Петрограду код Јагића, у Лајпцигу код Лескина, у Берлину код Шмита радећи упоредо и у библиотекама у Москви, Кијеву, Петрограду, Прагу.

Током друштвене каријере био је професор Друге Београдске Гимназије и академски доцент руског језика на Великој школи. Био је и народни посланик, затим министар просвете и најзад председник владе 1905 године. Са политичким истомишљеницима, противницима старих Пашићевих радикала, оснива странку Самосталних радикала и постаје њен председник.

И заиста, са таквим карактером поред истинске честитости, вредноће, пожртвовања и родољубља, Стојановић није дуго могао остати на челу владе. На главном годишњем скупу 1913. године Академија Наука изабрала је Љубомира Стојановића за привременог секретара чију је дужност вршио до 1923. године.

Током свог плодног научног рада приредио је 8 књига народних песама са преко 150.000 стихова, 7 томова Вукове преписке са близу 3.500 писама на 6.375 страна, а с Пером Ђорђевићем припремио је и публиковао треће издање Српског рјечника.

Изврсно је превео с немачког „Montenegro und die Montenegriner", а значајан прилог српској историји свакако је и његова изузетна монографија о реформатору нашег језика „Живот и рад Вука Караџића". Такође, на Стојановићеву иницијативу, Вукове песме постају незаобилазно штиво у школама.
Приредио је чувено фотолитографско издање „Мирослављевог јеванђеља", најстарије сачуване српске књиге, с краја 12. века, која је материјалном помоћи Александра Обреновића штампана у 300 примерака и послата у свет најзначајнијим славистима, филолозима и библиотекама.

Такође, као плод Стојановићевог рада, у времену од 1902. до 1905. године, изашле су и три његове књиге „Стари српски натписи и записи" које представљају незаобилазну грађу у изучавању књижевног рада и културних прилика у турском периоду.

Дуго времена, почев од студентских дана, Стојановић се интересовао за средњевековне текстове објављујући рукописе српских летописа које је после чувеног корпуса „Стари српски записи и натписи" заокружио 1927 другим корпусом под називом „Стари српски родослови и летописи".

Од изузетног значаја за историју српског народног језика свакако је и Стојановићев трећи корпус „Старе српске повеље и писма" у коме су саопштени ћирилски документи Дубровачког архива од краја седмог до средине шеснаестог века.

Љуба Стојановић има изузетно место у историји српског друштва. Његово морално држање у јавности, одговаран животни пут и научна каријера, служе као добар пример данашњем друштву у јасно видљивој кризи морала идентитета и циља национално друштвеног уређења.

Епизода посвећена помињаном Стојановићу, жанровски се може посматрати као сатира са елементима комедије у духу истакнутих Нушићевих драмских заплета, уз неизбежну трагичност заборава који је повезујући фактор свих епизода серије.

Љубу Стојановића тумачи Љубомир Бандовић, наратора Милана Грола игра Срђан Ивановић, у осталим улогама су: Жељко Митровић, Небојша Дугалић, Бранка Пујић, Ива Штрљић, Андреј Шепетковски, Биљана Лукић и остали.

Сценарио: Зорица Цвијетић - Тодоровић

Костимограф: Сузана Глигоријевић

Сценограф: Мирослава Андрејевић

Монтажер: Ненад Џодић

Директор фотографије: Зоран Синђелић

Редитељ и косценариста: Петар Станојловић