Међутим, када је у Стеновитим планинама у Монтани, САД, откривен де-ен-ка диносаура, указала се могућност да их проучавамо на другачији начин.

По први пут научници могу да анализирају крв тираносаура, да додирну меко ткиво старо шездесет осам милиона година. Докторка Мери Швајцер на прагу је открића које ће научно-фантастичне филмове можда преточити у стварност, засновану на науци.

Међутим, о овом најпознатијем диносауру за сад знамо врло мало. Познато је да је досезао до дванаест метара дужине и да је био до седам тона тежак. Уколико др Швајцер пожели да оде корак даље, па да диносауре реконструише на основу пронађене де-ен-ка из костију, то још увек неће бити довољно да створи правог. Ако буде пронађен чак и цео геном, он ће бити исцепкан и издељен. Наука поставља питање: како да га сложи правим редоследом? Уколико би хромозоме и гене поређали погрешним редоследом, добили бисмо правог франкенштајна, али не и правог диносаура.

Тако, за сада, диносаури остају у безбедном пределу наше маште.

Уредник је Невена Тодоровић.