Метрополис

Да ли је овогодишњи случај само екцес или константа, да ли се ради само о Канском фестивалу или и о другим великим фестивалима и шта су узроци таквог стања, тема је вечерашњег Метрополиса. О томе говоре Срдан Голубовић, редитељ, Милан Влајчић, филмски критичар и Слободан Јефтић, директор Филмског центра Србије.

Идит Вортон је америчка књижевница која је стварала почетком 20. века. За роман Доба невиности (по коме је Мартин Скорсезе снимио филм) добила је Пулицерову награду. Током живота је три пута била номинована за Нобелову награду. Критиковала је у својим делима америчку хипокризију, морал и начин живота, иако је и сама припадала њујоршкој аристократији. У Паризу где је живела у другој половини живота, окупљала је француску авангарду - Валерија, Жида, Мороа, Коктоа, Родена итд. О роману, недавно објављеном код Дерете, Кућа весеља, по коме је такође снимљен филм, говори англисткиња, књижевна критичарка и професорка Филозофског факултета у Новом Саду, Владислава Гордић Петковић.

Дуго очекивани наставак стрипа Дружина Дарданели, коначно је пред читаоцима. После епизоде Пољубац лептирице, други део носи назив Злочин на Светској изложби. Своју премијеру доживео је у Културном центру Србије у Паризу, а недавно и у СКЦ-у. Павле Зелић, писац познат по роману Пешчана хроника, говори о новом наставку као о динамичном, узбудљивом и препуном преокрета. Дружина Дарданели прича је о тиму својеврсних (супер)хероја, протагониста српске и европске књижевности, који се супротстављају злу оличеном у истим таквим, из класика позајмљеним ликовима са друге стране и интересима моћника чија су ови продужена рука.

Теоретичар књижевности, професор и шеф катедре за литературу и комуникације на београдском Факултету за медије и комуникацију, Новица Милић је до сада објавио 11 теоријских студија. Његова дванаеста књига је заправо фотоалбум под називом Belgrade Street Art настала 2016. године у коме се налазе фотографије графита и мурала који су до недавно красили зидове Савамале, а неки се још увек тамо налазе. У кратком уводу ове фотокњиге како је Милић назива, он наводи: "Савамала није само место провода и окупљања, већ су бројне оронуле фасаде добиле своје живе боје. Мурали, графити, интервенције на плакатима, панои, ready made објекти, кутије, инсталације, живописи на вратима и прозорима, обрађено дрво или ковано гвожђе, сведоче о љубави за ову несвакидашњу градску четврт. Такође сведоче о таленту и труду наших street art уметника чија ће се дела - понекад импровизована, понекад праве светковине фигура и боја, овде и другде - временом изгубити услед немара, кише, снега, мраза, ветра, а највише услед решености власти да се овај део града поруши и на том месту изграде шопинг молови и ексклузивни резиденцијални комплекси. Наша фото-књига је покушај да сачувамо успомене на ове углавном анонимне уметнике чији ће радови највећим делом нестати у времену које долази."

О књизи прича Лов на јежеве, писца Саше Илића који се налази на прелазу из млађе у средњу генерацију писаца, говори књижевна критичарка, Јасмина Врбавац. Ове приче као заједничку окосницу имају једно од горућих питања савремених теоретичара, психолога и филозофа, питање појма другости које је од пресудног значаја за конституисање сваког идентитета.

Гост Метрополиса је и Далибор Кличковић који је са јапанског превео књигу Историја јапанске религије (Албатрос плус, 2016). Аутор књиге је Фумихико Суеки, један од водећих светских религиолога и стручњака за историју мисли Јапана, посебно будизма. Књига прати главне токове и правце развоја религиозне мисли и праксе у друштвено-политичком контексту Јапана од VI века. Нарочиту пажњу аутор поклања динамици развоја јапанске религиозне филозофије и веровања у светлу међузависности духовних и друштвених струјања, те прати генезу и еволуцију јапанских религија од њихових почетака до нових изазова и тежњи у модерном и савременом добу. Књига Историја јапанске религије први је интегрални приказ јапанске религиозне мисли код нас и доноси мноштво сазнања о свим најважнијим токовима духовног живота Јапана, од древних времена до данас.

Уредник: Јасмина Врбавац
Режија: Марко Шотра