Metropolis

Da li je ovogodišnji slučaj samo ekces ili konstanta, da li se radi samo o Kanskom festivalu ili i o drugim velikim festivalima i šta su uzroci takvog stanja, tema je večerašnjeg Metropolisa. O tome govore Srdan Golubović, reditelj, Milan Vlajčić, filmski kritičar i Slobodan Jeftić, direktor Filmskog centra Srbije.

Idit Vorton je američka književnica koja je stvarala početkom 20. veka. Za roman Doba nevinosti (po kome je Martin Skorseze snimio film) dobila je Pulicerovu nagradu. Tokom života je tri puta bila nominovana za Nobelovu nagradu. Kritikovala je u svojim delima američku hipokriziju, moral i način života, iako je i sama pripadala njujorškoj aristokratiji. U Parizu gde je živela u drugoj polovini života, okupljala je francusku avangardu - Valerija, Žida, Moroa, Koktoa, Rodena itd. O romanu, nedavno objavljenom kod Derete, Kuća veselja, po kome je takođe snimljen film, govori anglistkinja, književna kritičarka i profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Vladislava Gordić Petković.

Dugo očekivani nastavak stripa Družina Dardaneli, konačno je pred čitaocima. Posle epizode Poljubac leptirice, drugi deo nosi naziv Zločin na Svetskoj izložbi. Svoju premijeru doživeo je u Kulturnom centru Srbije u Parizu, a nedavno i u SKC-u. Pavle Zelić, pisac poznat po romanu Peščana hronika, govori o novom nastavku kao o dinamičnom, uzbudljivom i prepunom preokreta. Družina Dardaneli priča je o timu svojevrsnih (super)heroja, protagonista srpske i evropske književnosti, koji se suprotstavljaju zlu oličenom u istim takvim, iz klasika pozajmljenim likovima sa druge strane i interesima moćnika čija su ovi produžena ruka.

Teoretičar književnosti, profesor i šef katedre za literaturu i komunikacije na beogradskom Fakultetu za medije i komunikaciju, Novica Milić je do sada objavio 11 teorijskih studija. Njegova dvanaesta knjiga je zapravo fotoalbum pod nazivom Belgrade Street Art nastala 2016. godine u kome se nalaze fotografije grafita i murala koji su do nedavno krasili zidove Savamale, a neki se još uvek tamo nalaze. U kratkom uvodu ove fotoknjige kako je Milić naziva, on navodi: "Savamala nije samo mesto provoda i okupljanja, već su brojne oronule fasade dobile svoje žive boje. Murali, grafiti, intervencije na plakatima, panoi, ready made objekti, kutije, instalacije, živopisi na vratima i prozorima, obrađeno drvo ili kovano gvožđe, svedoče o ljubavi za ovu nesvakidašnju gradsku četvrt. Takođe svedoče o talentu i trudu naših street art umetnika čija će se dela - ponekad improvizovana, ponekad prave svetkovine figura i boja, ovde i drugde - vremenom izgubiti usled nemara, kiše, snega, mraza, vetra, a najviše usled rešenosti vlasti da se ovaj deo grada poruši i na tom mestu izgrade šoping molovi i ekskluzivni rezidencijalni kompleksi. Naša foto-knjiga je pokušaj da sačuvamo uspomene na ove uglavnom anonimne umetnike čiji će radovi najvećim delom nestati u vremenu koje dolazi."

O knjizi priča Lov na ježeve, pisca Saše Ilića koji se nalazi na prelazu iz mlađe u srednju generaciju pisaca, govori književna kritičarka, Jasmina Vrbavac. Ove priče kao zajedničku okosnicu imaju jedno od gorućih pitanja savremenih teoretičara, psihologa i filozofa, pitanje pojma drugosti koje je od presudnog značaja za konstituisanje svakog identiteta.

Gost Metropolisa je i Dalibor Kličković koji je sa japanskog preveo knjigu Istorija japanske religije (Albatros plus, 2016). Autor knjige je Fumihiko Sueki, jedan od vodećih svetskih religiologa i stručnjaka za istoriju misli Japana, posebno budizma. Knjiga prati glavne tokove i pravce razvoja religiozne misli i prakse u društveno-političkom kontekstu Japana od VI veka. Naročitu pažnju autor poklanja dinamici razvoja japanske religiozne filozofije i verovanja u svetlu međuzavisnosti duhovnih i društvenih strujanja, te prati genezu i evoluciju japanskih religija od njihovih početaka do novih izazova i težnji u modernom i savremenom dobu. Knjiga Istorija japanske religije prvi je integralni prikaz japanske religiozne misli kod nas i donosi mnoštvo saznanja o svim najvažnijim tokovima duhovnog života Japana, od drevnih vremena do danas.

Urednik: Jasmina Vrbavac
Režija: Marko Šotra