Животна средина и здравље: Хемикалије такмаци хормона

На иницијативу НВО "Алтернатива за безбедније хемикалије" (скраћено Ал Хем), а у организацији Српског друштва за репродуктивну ендокринологију, у Београду је недавно одржан међународни симпозијум "Хемикалије - ендокрини дисруптори и здравље жена".

Овај симпозијум је део пројекта "Јачање капацитета и стратешког партнерства за безбедно управљање хемикалијама у Србији "Министарства пољопривреде и заштите животне средине уз техничку подршку Програма Уједињених нација за развој (УНДП),а у сарадњи са невладиним организацијама АлХем и Жене Европе за зазаједничку будућност (Women in Europe for a Common Future).

Шта су ендокрини дисруптори? То су хемикалије које могу да се ометају рад ендокриног система тако што преузимају улогу хормона или блокирају рецепторе за хормоне, што може да поремети развој и функционисање организма.

Ендокрини дисруптори могу преко плаценте да пређу са мајке на плод, или да доспеју у тело одојчета преко мајчиног млека, а критичан период је и адолесценција, и то су најрањивије групе. Међутим, ове хемикалије утичу штетно на целокупну људску популацију.

Ендокрини дисруптори налазе се у производима које свакодневно користимо што изазива посебну забринутост стручњака. У наш организам доспевају са храном, водом, прашином, удисањем гасова и честица из ваздуха, као и преко коже.

У угледном научном часопису "Endocrine Rewiews" ове хемикалије означене су као супстанце које доприносе повећању броја гојазних, оболелих од шећерне болести, поремећајима рада штитне жлезде, проблемима са репродуктивним здрављем, неуролошким растом и развојем, чак и појавом неуроендокриних карцинома.

У емисији говоре проф. др Жан Пјер Бургињон са Одељења за неуроендокринологију Универзитета у Лијежу, у Белгији, проф. др Евантиа Диаманти Кандаракис са Медицинског факултета Универзитета у Атини, проф. др Ђуро Мацут са Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма КЦС, доцент др Маријана Ћурчић Фармацеутски факултет Универзитета у Београду и проф. др Мирјана Војновић Милорадов са Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду.

Аутор и уредник: Александра Божовић

 

 

 

број коментара 0 Пошаљи коментар