Енциклопедија за радознале

Здање Малог Ристе

Кућа породице Христић представља најбоље очувани споменик традиционалне архитектуре из средине XIX века у Пироту. Припадала је угледном пиротском трговцу Христи Јовановићу. По предању грађена је две године и довршена је 5. априла 1848. године. О томе сведочи урезан текст на спрату куће. За зидање куће, Малом Ристи, како су га звали, била је потребна дозвола од турских власти, јер је намеравао да то буде велика кућа на спрат. Тако је, на периферији Пирота, подигнута једна од најраскошнијих хришћанских кућа у Пироту оног доба. На жалост, нигде не постоје подаци о мајсторима који су је подигли.

Лазарев град

Археолошки парк Лазарев град је остатак средњевековног града у Крушевцу, који је подигао кнез Лазар као своју престоницу и војно утврђење, по свему судећи 1371. године, када као најмоћнији обласни господар учвршћује власт на читавој освојеној територији. Грађен по моделу и на искуствима византијске и српске одбрамбене архитектуре претходног периода, комплекс је највероватније подигнут у две фазе: "мали град" (главна кула, рампа, ров и једна мања кула) и палата са пратећим објектима у југозападном делу, зидани су истовремено и нешто раније у односу на остале профане грађевине, утврде "великог града" и цркву Лазарицу. Поред остатака више кула у бедемима утврђења, међу многобројним објектима "великог града" значајем и величином издвајају се придворна црква, палата и коњушница.

Сига, бигар, седра

У широј околини села Велики Таор на Повлену, налази се неколико мајдана сиге, бигра или седре, камена који се лако обрађује и традиционално употребљава за градњу цркви, манастира и домаћинстава у читавој Србији.

Таорска врела

Најлепши извори у ваљевском крају су сигурно Таорска врела. Фотографије Таорских врела су некад поносито красиле сваку брошуру која је служила за представљање некадашње велике државе СФРЈ. Таорска врела се налазе у Доњем Таору, недалеко од пута за Маковиште. У овом предивном природном простору, некад је постојало 12 воденица, а сада их је остало само неколико. У подножју кречњачког платоа, на југоисточном крају синклиналне долине, са северне стране оивиченог окомитом литицом висине 5, ширине при дну 3 m, из пећинског отвора избија врело. На релативно кратком растојању преко наталожених бигрених наслага, створени су бројни слапови и водопади. Врела се уливају у реку Скрапеж, којој је извориште испод планине Повлен.

Уредник: Љиљана Мијатовић
Аутор: Миодраг Зупанц