петак, 22. апр 2016, 18:25
Траг у простору: Борач и крш и село и град
Борач није обично шумадијско село. То је село кроз које пут не пролази, већ се у њему завршава. То је село чији би се становници радо бавили туризмом.
Имају лепо уређена дворишта са травњацима, цветним лејама и обавезним вајатима или качарама. И вероватно би се мало разликовало од других шумадијских села да се у њему не налази и чувени средњовековни град Борач. Додуше, од самог средњовековног града мало је шта остало. Рушило га је време, ратови и борбе. Ипак, сваки камен овог крша би и данас могао да прича како се некада овде живело, како се за Србију некад борило.
Прича се, и с колена на колено преноси прича да се деспот Стефан Лазаревић, једном приликом, давно, примивши госте из далека, попео на највишу стену са које поглед пуца на Шумадију, показао руком на поља, шуме, реке и плодне оранице, и онако, више за себе, рекао: "Има ли још негде такве лепоте? Кад дођосте видесте само камен, а кад стадосте на камен видесте и родне њиве, и шљиве, и жито. Бог све даде граду Борчу".
Аутор и уредник: Милица Барјактаревић
коментари