Трезор: Велики рат

Велеиздајнички процес, Бањалука 1915 - Велеиздајнички процес у Бањалуци (1915-1916) био је највећи од 17 таквих процеса у Босни и Херцеговини, вођених у Првом светском рату. Процес је почео у време када Краљевина Србија и силе Антанте доживљавају неуспехе. Опутужено је 156 Срба: истакнути политичари, учитељи, свештеници, адвокати, лекари, трговци... После Сарајевског атентата, аустроугарске окупационе власти су кренуле под лажним оптужбама у велику полицијску акцију хапшења угледнијих Срба. Земаљска влада за Босну и Херцеговину увела је и забрану употребе ћирилице, затваране су српске школе, укинута крсна слава, забрањен рад свим српским друштвима. На иницијативу хрватског националисте и генерала Стјепана Саркотића, организован је велики "Велеиздајничком процес" у Бањалуци, који је почео 3. новембра 1915. године, а завршио се 16. марта 1916. године. На основу § 111, тј. ради велеиздаје, за све, осим тројице малолетних, предложена је смртна казна. Као првооптужени у Бањалучком процесу означен је Васиљ Грђић, професор историје и географије у Гацку, посланик у босанском Сабору и секретар друштва "Просвјета". Коначном пресудом, изреченом 1916. године 16 лица је осуђено на смрт, 87 их је добило казну затвора од 2 до 20 година. Преостале 53 особе су ослобођене оптужбе. Залагањем Српске владе и Николе Паишића који су тада били на Крфу, уз помоћ краља Алфонса XIII, папе Бенедикта XV и многих других светских државника и дипломата, шеснаест људи спасено је смрти. Осморица су добили доживотне казне затвора, петорица казну од 20 година затвора, две особе осуђене су на 16 година. Сви осуђени су ослобођени одмах по завршетку рата. Зашто се о овом великом и битном процесу за Србе, који се одигравао у току Великог рата мало зна и још мање прича, поготово у широј јавности, сазнајемо из динамичног дијалога двојице историчара, др Мастиловића и др Ковића, на овом својеврсном јавном часу у "Трезору". Колико су нам неке ствари као једном, истом народу, јасније и ближе ако су са ове стране Дрине и колико о неким догађајима из сопствене историје не знамо или их лакше заборављамо ако су "далеко", на другој страни.

- Учесници: Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Драга Мастиловић, доцент Одељења за историју Филозофског факултета у Београду проф др Милош Ковић
- Уредник истраживач Милена Јекић Шотра, екипа Зептер Цреативе студија: техничко вођство Милош Ристић, сниматељ звука Милош Божић, сниматељ Дејан Филиповић, директор фотографије Владан Обрадовић; монтажери Бранислава Теодосић, Мирјана Митровић, Нада Додиг Зилџић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 11.03.2016, премијерно емитовање; Редакција за историографију.
 
Четвртак, 31.03.2016. на РТС Сателит

Избор из ранијих "Трезора": Деведесет година од рођења Бранка Плеше

Бранко Плеша, глумац и редитељ, професор Академије уметности у Новом Саду  (Кисељак, 6. март 1926 - Београд, 9. јун 2001)

Бранко Плеша из Трезора - трејлер реализован од инсерата из ТВ емисија у којима је играо Бранко Плеша (1926-2001), позоришни и филмски глумац и режисер; члан Југословенског драмског позоришта у Београду; истицао се веома продуховљеном креацијом, интелектуалном и психолошки продорном инвенцијом, модерним изражавањем. Седамдесетих година се  посветио  режији. (Сухова-Кобилин Тарелкинова смрт, А. Поповић Развојни пут Боре Шнајдера, Д. Ковачевић Сабирни центар у Софији); режирао  филм Лилика за који је добио домаће и стране награде. Главне улоге: Иван (Браћа Карамазови), Маркиз Поза (Дон Карлос), Хамлет (Хамлет), Едгар (Краљ Лир), Бора (Развојни пут Боре Шнајдера), филмске улоге: Славица, Прича о фабрици, Црвени цвет, Далеко је сунце, Кроз грање небо, Вук са Проклетија и др. Добио награду на Стеријином позорју 1957. и 1967, Октобарску награду 1957. и 1966, Сребрну Арену у Пули 1968, И награду "Златни леопард" у Локарну 1970, Велику награду 8. Битефа 1974, Седмојулску награду 1979. године и награду "Добричин прстен" 1988. године.
 
Бранко Плеша, Учесник и сведок - У разговору са Ликом Лукић Плеша говори о својим позоришним улогама, углавном одиграним на матичној сцени у Југословенском драмском позоришту; о филмским улогама и о томе када је престао да глуми, а посветио се режији и педагошком раду на Академији у Новом Саду. Бранко Плеша је пресудно утицао на осавремењивање глуме својим специфичним сценским говором и покретом.

- Учесник Бранко Плеша, саговорник Лика Лукић
- Продуцент Градимир Димитријевић, организатор Драган Булат, секретарица режије Хусеинка Будалица, тон Миодраг Јевтић, расвета Драган Тењовић, синхронизација Миодраг Ж. Вучковић, композитор Зоран Симјановић, графичка обрада Богдан Кршић, монтажа Аристеа Вулетин, камера Милош Митровић, редитељ Ненад Момчиловић, уредник Лика Лукић
- Премијерно емитовано 28.10.1989, Редакција програма за културе; реприза у "Трезору" 05. и 24.04.2002. и 04.03.2016.