Културна баштина Србије: Прозори Баната - Јан Жолнај

Последњих година, у време глобализације, увећава се потреба очувања нематеријалног културног наслеђа, као одлике аутентичности и идентитета одређеног народа, државе, па и региона.

Због тога је и Република Србија ратификовала Унескову Конвенцију о очувању и заштити нематеријалног културног наслеђа. Тренутно је на листи нематеријалног културног наслеђа Србије 31 елемент и сви су они испунили услове из процедуре за упис нематеријалног наслеђа из области уметности, усмене традиције и језика, обичаја, веровања, заната и знања.

Један од елемената на листи нематеријалног културног наслеђа је и сликарство наиве, чији су представници у великој мери Словаци јужног Баната. Сликарство наиве у Србији је већ деценијама заокупља пажњу љубитеља ове врсте стваралаштва, али и многих стручњака - историчара уметности.

Кроз стваралаштво Јана Жолнаја - члана Галерије наиве у Ковачици, емисија Прозори Баната покушаће да гледаоцима приближи и објасни феномен сликарства наиве, које је својим особеностима заслужило место на листи нематеријалног наслеђа.

Сликарство Јана Жолнаја нисмо случајно одабрали као својеврсног представника ове уметности. Оно што одликује његов ликовни израз је, пре свега, нарација, а ту нарацију на сваком платну оплемењују међуљудски односи у препознатљивом банатском амбијенту. У тим односима доминира, без сумње љубав, која се чита на свакој слици. Није то само љубав између жене и мушкарца, како Жолнај сам каже, већ и љубав међу пријатељима, комшијама, љубав према деци, природи, селу. Љубав као мотор који помаже да се савладају животне тешкоће и недаће. Све то обавијено је тихим, али не и горким, жалом што човек нашег доба налази све мање времена за другог човека, за лепе сусрете, дружења и љубав.

Зацело да је приликом одабира сликарства наиве за листу нематеријалног културног наслеђа препознати универзална питања исказана на аутентичан начин.

Аутор серије Милица Бајић Ђого, сниматељ Васко Васовић, режија Лела Јанић и Милица Бајић Ђого.