Трезор: Сведочанства

Златно доба Лесковца, други део триптиха - Редакција за историографију ТВБ-РТС већ седам година обележава Светски дан телевизије двојако: специјалним програмом у "Трезору" и пригодном јавном манифестацијом у једном од објеката РТС-а. Тако су се 21. новембра 2015. у РТС-у окупили потомци неколико лесковачких породица на специјалној пројекцији получасовне емисије снимљење на изложби "Златно доба Лесковца 1918-1941". У емисији "Златни Лесковчани" учествовали су потомци неколико лесковачки породица заслужних за економски процват града између два светска рата. Зато се се камере "Трезора" укључиле поново оног часа када је кренула одјавна шпица и наследници још неких славних Лесковчана добили су прилику да нам представе историју своје породице.

- Учесници: градоначелник Лесковца Горан Цветановић, директор Народног музеја у Лесковцу мр Владимир Ђорђевић, коаутор изложбе Верољуб Трајковић и потомци старих лесковачких породица: Срђан Б. Митић, др Миомир Маринковић, Дивна Ђорђевић, Милан Крстић, Љиљана Цветановић, Александар Илић, Марија Рајковић-Нановић, Ђорђе Мамула.
- Сниматељи Борислав Ристовић, Хаџи Владан Мијаиловић; асистенти Милорад Шево, Горан Плавшић; сниматељ звука Бранко Стојановић, расветљивач Зоран Петровић, тон мајстор Александар Живановић, специфични уређаји Живојин Пандуров, Милан Башић; сценограф Петар Ђиновић, декоратери Саша Калчић, Жељко Малетић; сарадник-сниматељ Милена Марковић, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Маријана Чутурило, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Љубомир Плављанић, монтажер-реализатор Бранислава Теодосић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 21.11.2015, премијерно емитовање; Редакција за историографију.

Уторак, 15.03.2016. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора": Сто деведесет година Матице српске

Матица српска основана је 16. фебруара 1826. у Будиму

Сто деведесет година Матице српске - "Трезор" се придружује обележавању великог јубилеја Матице српске,  најстарије књижевне, културне и научне институција српског народа. Матица је основана у Будиму, 16. фебруара 1826. године. Идеја о оснивању потекла је од Лукијана Мушицког, а кроз иницијативу је уобличио Јован Хаџић, уз помоћ богатих српских трговаца и љубитеља књижевне просвете. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем "Сербске летописи" покренутог још 1824. године, каснијег "Летописа Матице српске", најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење. Матица је 1864. пребачена у Нови Сад. Ово књижевно и културно друштво одиграло је огромну улогу у процвату науке и културе нашег народа и то чини готово два века. Данас ова иституција, која непрестано расте, има 7 научних одељења, свој издавачки центар, галерију која промовише српско сликарство XVII, XVIII и XIX века, музичка дешавања, мрежу установа са којима сарађује у земљи и иностранству, преко 2000 сарадника и пет престижних награда које годишње додељује. Поводом 190 година од њеног оснивања, екипа "Трезора" снимила је разговор са др Миодрагом Матицким, потпредседником ове установе. Др Матицки нас подсећа на почетке ове  наше значајне установе, на највећа национална и међународна достигнућа, на немерљив значај постојања Матице, на њен рад, на значај доброг континуитета. Др Матицки: "...Бити спреман и ући у то модерно, европско, али истовремено стално видети себе у зрцалу свога битија!" Разговор је вођен у просторијама Вукове задужбине у Београду.

- Учесници: Др Миодраг Матицки, саговорник Бојана Андрић
- Сниматељ Бојан Маројевић, асистент Саша Тодоровић, сниматељ звука Драган Ушендић, микроман Гордан Јовић, расветљивач Синиша Косић, сарадник-сниматељ Милена Јекић Шотра, организатор Гордана Грдановић, аутор Бојана Андрић
- Снимано 21.01.2016, премијерно емитовано 22.02.2016, Редакција за историографију-

Ђулићи и ђулићи увеоци - стихове Јована Јовановића Змаја говори Раде Шербеџија, а визеуална решења се траже у сликама Мерсада Бербера. По речима редитеља Александра Мандића датим за "Трезор" 14. јануара 2010: "Случај емисије Ђулићи и ђулићи увеоци је пример када је емисија из 1980. сачувана у оригиналу (филм 16 мм) али није чувана како треба, па је оштећена њена ликовност, склад слике и звука, те је тако сада ауторска идеја нарушена, а истински доживљај гледаоцу ускраћен."

- Стихове говори Раде Шербеџија
- Сценарио и режија Александар Мандић, камера Миле Лукић, продуцент Ђорђе Радмилац, организатор Милена Ненадовић, Зоран Шћепановић; расветљивач Димитрић Радмило, монтажер Јасна Штолба, Верица Пантић
- Произведено 1980, Редакција програма из културе, уредник Зора Кораћ; репризирано у "Трезору" 03.03.2006, 28.01.2010, 09.07.2015 и 22.02.2016.

Уторак, 15.03.2016. на РТС 3

Избор из ранијих "Трезора": Трећи део сећања Љубомира Зечевића на доделу Нобелове награде Иви Андрићу

Само ја ово знам, у Спомен музеју Иве Андрића, трећи део - нешто мало дуже од једног сата трајало је приповедање Љубомира Зечевића о боравку у Стокхолму, децембра 1961, те задатку репортера који је тамо обављао за потребе ЈРТ. Све је то поткрепљено драгоценом документацијом из тог времена коју је сачувао у својој личној архиви. На крају снимања присуствовали смо неочекиваној завршници и једном значајном културном гесту пионира Телевизије Београд, Љубомира Зечевића. А о чему се ради, сазнаћете ако гледате "Трезор".

- Учесници: новинар Љубомир Зечевић; руководилац Спомен-музеја, кустос Татјана Корићанац; водич у Музеју Раша Станисављевић, саговорник Бојана Андрић
- Сниматељ Драган Станојковић, асистент сниматеља Александар Стојковић, зниматељ звука Горан Мрђеновић, расветљивач Горан Савић, сниматељ-сарадник Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Весна Игњатовић, монтажер Милорад Ћитић, аутор Бојана Андрић
- Снимано 19.09.2010, преијерно емитовано 07.10.2010, репризирано 13.01. и 08.12.2011; Редакција за историографију.

Слике из живота Иве Андрића, трећи део - попут првог и овај део, обилује бројним филмским записима познатог писца, тако да се између осталог могу видети снимци Андрића на дан када је објављено да је добио Нобелову награду, телеграми које је примила његова супруга Милица Бабић, прва изјава у Удружења књижевника Србије, први интервју за ТВБ дат новинару Драгану Орловићу, испраћај на Земунском аеродрому, сусрет са новинарима по доласку у Стокхолму, снимци доделе Нобелове награде, затим додела Златне спомен плакете Београда, октобра 1972; интервју дат Љиљани Марковић 1967. након доделе награде АВНОЈ-а,  а о Андрићу говоре Јосип Видмар, Густав Крклец, Александар Вучо, Родољуб Чолаковић, Меша Селимовић...

- Аутор Мирослав Караулац, организација Гавра Азиновић, секретарица режије Љиљана Страхињић, монтажер Јелица Иватовић
- Премијерно емитовано 16.10.1981; Редакција из културе, уредник Зора Кораћ; реприза у "Трезору" 07.10.2010. и 13.01.2011.