140 година Војног архива Србије: Српске институционализоване архивистике

Указом кнеза Милана Обреновића, 5. фебруара 1876. године, основано је Историјско одељење Главног Ђенералштаба Војске Србије. Тиме су постављени темељи српске институционализоване архивистике. Војни архив Србије правни је и историјски наследник историјског одељења, а тиме и најстарија архивистичка установа код нас.

Историјско одељење Главног Ђенералштаба основано је на предлог Јована Драгашевића, тадашњег официра, професора, нучника истакнутог интелектуалца, потоњег члана Српске краљевске академије. На Великој школи Јован Драгашевић предавао је Јовану Цвијићу, једном од највећих умова и научника српској историји.

Тада, у другој половини 19. века, у време економског уздизања и културног препорода, оснивање архивске институције значило је још једну потврду напретка младе српске државе и њеног сврставања у ред модерних европских друштава.

Родоначелник српске институционализоване архивистике, Јован Драгашевић, је још половином 19. века визионарски образлагао потребу оснивања архивске институције у оквиру Министарства војног. У том предлогу је истакао:

"Сваки је народ славан, који имаде славних дела. Али и поред свију славних дела народ може остати без славе, ако му дела остану незнана. Стога је увек нужно да се та славна дела искупе и побележе, да се метну у историју, као чуварку народног живота, па да их потомство зна, знајући уважава и поштује, уважавајући и поштујући подржава."

Током своје дуге историје Војни архив - наследник историјског одељења, делио је судбину народа и државе. Чува сведочанства на српско-турске ратове, сведочи о Балканским ратовима, о страдању српског народа и војске током Великог рата, незабележеном у историји
ратовања, сведочанства о међуратном периоду, чува драгоцену грађу из Другог светског рата из послератног периода и најновије српске историје.

На самом крају 20. века 1999. године Војни архив је страдао у НАТО бомбардовању. Том приликом уништена је готово сва техника за микрофилмовање, лабораторија за конзервацију и одржавање и лечење архивске грађе. Али, захваљујући брзом реаговању запослених, спасена је сама грађа која је пренесена на друге локације.

Данас војни срхив, са 40 милиона архивских сведочанстава представља културно добро од националног и светског значаја. Кроз трећи век постојања баштини грађу која је незаобилазан и јединствен извор у сваком озбиљнијем истраживању и проучавању војне, политичке, правне, просветне, културне и економске историје српског народа и државе.

Као институција од посебног значаја сарађује са сродним и другим научним и просветним институцијама у свету. Посебно је драгоцена сарадња је са Музејом холокауста у Вашингтону и Музејом Јад Вашем у Израелу.

Историјска грађа од непроцењивог значаја, коју великим трудом, баштини Војни музеј Србије још увек се налази у неадекватним условима који не задовољавају ни један од прописаних критеријума.

У емисији Образовно-научног програма РТС; поводом 140 година Војног музеја-српске институционализоване архивистике, поред богате документације, говоре проф. др Љубодраг Димић, дописни члан САНУ, пуковник Милорад Секуловић, директор Војног архива Србије.

Аутор емисије је Милица Бајић Ђого, монтажер Милан Радичевић, режија Лела Јанић и Милица Бајић Ђого.

број коментара 0 Пошаљи коментар