Унеско - 70 година

По самој дефиницији свога постојања Унеско се труди да сачува све оно што је вредно у области културе и уметности, као и науке једне земље. Међутим, током седам деценија Унеско се структурално проширио, тако да је предмет заштите ове организације и природна светска баштина, као нематеријална културна баштина. Посебно место последњих година у Унеску припада заштити вода, имајући у виду да ће према предвиђањима стручњака, овај као и будући векови на планети бити епоха воде.

Република Србија данас има седам културноисторијских споменика који су као вредност од светског сначаја на листи под заштитом Унеска. То није мали број с обзиром на то да смо ми мала земља и да многе веће земље имају само један до два локалитета под заштитом ове организације, а многе немају ниједан.

Четири српска културноисторијска споменика под заштитом Унеска су на територији Косова и Метохије и то су манастир Високи Дечани, Пећка патријаршија, манастир Грачаница и црква Богородице Љевишке у Призрену, која је у албанском погрому, марта 2004. године претрпела ненадокнадива разарања.

Поред ових споменика на листи заштите Унеска је и манастир Студеница, Стари Рас са Сопоћанима, као и археолошки локалитет Гамзиград. Од недавно у оквиру нематеријалне културне баштине под заштитом Унеска је и српка слава као јединстевена и специфична нематеријална вредност прослављања заштитника породице и домаћег огњишта.

О томе и другим значајним пољима рада Унеска као светске организације, о његовој структури, о сардњи Србије са овом организацијом, у емисији ће говорити председник Републичке комисије за Унеско проф. др Горан Милашиновић, историчар уметности др Светлана Пејић и проф. др Јован Деспотовић са Унеско катедре за воде на Грађевинском факултету у Београду.

Уредник емисије је Милица Бајић Ђого, сниматељ Слободан Грче, монтажер Милан Радичевић, реализација Лела Јанић.