У самом Обилићу посла за Србе из околних села ни данас нема. Бригу о радницима који су радили у електранама и копу Белећевац преузела је Електропривреда Србије. Захваљујући томе остварују приход је су радно ангажовани на пословима у Обреновцу и Колубари. Зоран Вуксановић био је монтер у термоелектрани Косово Б коју су градиле тада познате српске фирме али и "Монтинг" из Загреба.

У садашњем Кек-у посла нема ни за локалне Албанце. Због тога је незадовољство из дана у дан све веће. Некад сви радили заједно и зарађивали за живот каже Албанац из Обилића Мирсад Куртеши и истиче да се сада сви боре за голу егзистенцију. Каже не може да се запосли, јер предност за посао имају становнци Дренице и Подујева.

У некадашњем школском центру у Обилићу само шест српских и једна бошњачка породица, међу њима и јањевац Фрањо Матић. Једина српска институција у тој варошици надомак Приштине је ОШ "Бранко Радичевић". У њој ниједан ђак српске националности. Наставу похађају ромска деца, и два ученика бошњачке националности.

У центру недовршена црква посвећена Рођењу Пресвете Богородице подсећа да су у Обилићу живели Срби. У облжњој Јањиној Води обишли смо породицу Спасић која се бави пољопривредом. У каквим условима живе преостали Срби у Обилићу, Племетини, Јањиној Води, и Прилужју сазнаћемо у вечерашњој емисији "Живот и стандарди" посвећеној Србима у Обилићу.

Аутор Светлана Вукмировић.