уторак, 14. окт 2008, 10:15
Енциклопедија за радознале: Караш бара и др. приче
Пролом Бања, Предпоставља се да су лековите воде Пролом Бање коришћене непрекидно од праисторије до млађег турског доба, када су све бање у Србији запустеле. После првог светског рата почиње локално коришћење топлих извора. У једном новинском чланку из 1940. године је забележено да је Бању, у предходној години, посетило око 2000 пацијената. Од 1956. године шири се глас о чудотворном излечењу појединих бањских гостију, па се број нагло повећава.
Ивањичка црква
Црква Св. Стефана подигнута је за време кнеза Милоша Обреновића, 1836-1838. Иконе за ову цркву радили су познати српски иконописци из прве половине XIX века - Јован Стергевић (познатији као Јања Молер) и Живко Павловић (деда чувене сликарке Милене Павловић Барили). Зидне слике, изузетне вредности, настале су 1862. и рад су једног од најзначајнијих српских сликара Димитрија Посниковића.
Караш Бара
У непосредној близини комплекса Ечког дворца, Ечке цркве, Царске баре, етно села Бело блато, налази се и омање језерце - Караш бара. Ову бару су „присвојили" локални љубитељи природе, дружења и пецања. Они је чувају и пазе, приређују разна такмичења, добродошлице гостима са стране, имају озбиљну намеру да овде направе еко школски центар.
Музеј Топлице
Народни музеј Топлице налази се у центру града, у згради некадашње поште. Музеј је основан после II светског рата и поред археолошке поставке има одељење НОР - а и одељење Топличког устанка (1917) које је јединствено у земљи са овом тематиком.
Бела црква, Беле цркве
У центру села Беле Цркве доминира својом лепотом и архитектуром црква посвећена Св. Великомученику Георгију. Црква је саграђена 1889. године на месту где је дуги низ година постојала стара црква, а која је порушена ради изградње нове. На основу народних предања која су до данас остала у сећању народа Рађевине, прву цркву у Белој Цркви саградио је један од Немањиних синова.
Сниматељи: Периша Ђинђић и Војислав Поповић
Уредник и рeдитељ: Миодраг Зупанц
коментари