Трезор

Шта може Телевизија - Шездесетих и седамдесетих година прошлог века, Телевизија Београд подједнако се бавила истраживањем броја гледалаца колико и њиховом оценом квалитета програма. Током године телевизијски би људи ишли и по најзабаченијим местима и анкетирали гледаоце каква видљивост и чујност, какав је сигнал, а какав је програм. Током године Телевизија је радила и на сопственој промоцији, емисијама је гледаоце упознавала са људима који стварају програм, где се и како снима, где и како се граде нови предајници и репетитора и увек су на крају могло сазнати и колико та чаробна кутија са прозором у свет - кошта. Наравно кампања за редовну претплату или повремено поскупљење претплате трајала је непрекидно. За реализацију ове емисије коришћени су делови из серија ТВ пошта, Гледаоци и ТВ, Екран у сваки дом. Наслови тематских целина данашње емисије су: "Телевизија о свом програм", "Претплата, дам - не дам", "Како се финансира Телевизија", "Колико кошта Телевизија".

- Уредници истраживачи Весна Игњатовић, Маријана Чутурило; графичка обрада Милена Марковић,  монтажер Љубомир Плављанић, аутор Бојана Андрић
- Премијерно емитовање; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић
 

Адресар ТВБ: Булевар војводе Мишића 14 - Архитекта Милорад Пантовић, пројектант целог Сајмишта, његове јединствене архитектонске композиције и линије, одабран је да уз консултацију са архитектом Братиславом Стојановићем пројектује зграду за ТВ студио на Сајмишту. Када је зграда била готова, у јесен 1958. године, био је то први објект не само у Југославији, него и на Балкану и у већем делу Европе пројектован и изграђен искључиво за потребе телевизије. Док се студио завршавао, текле су програмске припреме. Прва фаза састојала се у низу гостовања београдске телевизије у загребачком центру у периоду од 15. до 30. априла 1958. године. Изведене су две телевизијске драме, једна дечја емисија, један дискусиони програм и једна документарна емисија. Новинарски сектор имао је такође своје припреме у којима је несумњиво најзначајнију улогу имало учешће у извештавању са Седмог конгреса СКЈ преко загребачке телевизије... И да подсетимо на прве емисије које су изведене уживо из новог студија на Сајму: прва драма ТВБ била је Случај у трамвају Миодрага Ђурђевића и Јанеза Шенка; прва драма емитована у такозваном редовном програму ЈРТ, била је Ноктурно Александра Обреновића и Јована Коњовића. Први програм за децу био је Април и детективи Ду­шице Манојловић и Мирјане Самарџић. Прва забавна емисије била је Отворена врата; први серијски програм у редовној ЈРТ шеми био је квиз Теле-меч Новака Новака и Саве Мрмка; прва ревијска емисија била је Цвеће и балони Банета Ђуричића, Дарка Краљића и Мирјане Самарџић; прва хумористичка серија била је Сервисна станица Новака Новака и Лоле Ђукића. Скоро десет година студио на Сајму био је једини студио Телевизије Београд, а онда су се технички капацитети проширили на Абердареву, а програмски на Таковску. Сајам је већ тада закорачио у историју.

- Премијерно емитовано 08.02.2005; репризирано 19.04.2005; 16.04.2007; Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић

Понедељак, 09.11.2015. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора":  Емисија о одбрани Београда 1914, снимљена 1986, затим разговор са војним историчарем Предрагом Павловићем, снимљен октобра 2015

Одбрана Београда 1914 - Положај Београда као престонице Србије га је чинио стратешким циљем и као таквим веома рањивим, након његовог освајања би био отворен пут за освајање централне Србије. Никола Пашић је 25. јула 1914. предао одговор аустроугарском посланику на ултиматум из Беча, којим је српска влада одбила одређене тачке тог ултиматума. Након тога, српска влада се сели у Ниш, а Врховна команда у Крагујевац. Први напади аустроугарске на Београд су отпочели 28. јула када је и објављен рат. Ти напади требало је да демонстрирају силу и да задрже што веће снаге у Београду да би тиме главнина аустроугарских снага која би ушла преко Дрине наишла на што мањи отпор. Град је бомбардован од стране аустроугарске артиљерије са леве обале Саве, са Бежанијске косе и са монитора на Сави. Стари железнички мост је срушен 29. јула 1914. За време Церске операције, која је трајала од 12. до 24. августа, Београд је био уништаван од стране артиљеријских јединица друге аустроугарске армије која се налазила у Земуну. Аустроугарске трупе су 8. септембра започеле нову офанзиву преко Дрине и Врховна команда је била принуђена да Прву армију пребаци из Срема на Дрину, а јединице које су учествовале у одбрани Београда на положаје уз Саву. Повлачење које је претходило Колубарској бици, користио је непријатељ да непрекидно бомбардује Београд. Због одлуке о скраћењу фронта, донета је одлука да се Београд напусти. Повлачење јединица које су учествовале у одбрани Београда почело је ујутру 30. новембра. Том приликом су уништени сви прелази, мостови и вијадукти на путевима и железничким пругама. Аустроугарске трупе су без отпора ушле у Београд 2. децембра. Прва окупација Београда је трајала кратко, и то између 2. и 15. децембра 1914. године. Београд је ослобођен у завршној фази Колубарске битке која је названа Београдска операција. Непријатељ је поражен већ након неколико дана од стране јединица које су чиниле одбрану Београда, уз помоћ делова Друге армије. Тиме је отворен пут за улазак Друге и Треће армије у Београд. Београд је први пут ослобођен у Првом светском рату 15. децембра 1914. године.

- Сценаристи Бранко Миловановић, Миодраг Јакшић; писац текста Бранко Миловановић, спикери Драга Јонаш, Михаило Мијушковић; музички сарадник Марија Барбу, синхронизација Миодраг Ж. Вучковић, Милија Крстић; продуцент Александар Јанковић, организатор Зоран Банкер, сниматељ Ђуро Ивановић, асистент Ненад Живановћ, трик мајстор Ђурђе Ђачић, Горан Бурић; секретарица режије Љубица Петровић, монтажер Аристеа Вулетин, Милорад Ајдић; редитељ Миодраг Јакшић, уредник серије Бранко Миловановић
- Произведено 1986, Редакција образовног програма, уредник Ђоко Стојичић; репризирано 13.10.2015. у "Трезору"

Реч историчара - Војни историчар Предраг Павловић даје за "Трезор" још неке детаље и важне напомене поводом борби за Београд у Великом рату.

- Учесник: Предраг Павловић, војни историчар
- Уредник истраживач Весна Игњатовић, сниматељ Горан Прокић, сниматељ звука Љуба Јовановић,  микроман Гордан Јовић, расветљивач Раде Веселиновић, сарадник-сниматељ Милена Марковић, организатор Гордана Грдановић, графичка обрада Драган Владисављевић, монтажер Нада Додиг Зилџић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 01.10.2015. у Удружењу ратних добровољаца 1912-1918, премијерно емитовано 13.10.2015; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић